|
*** Opomene korisne za duhovni život ***
Knjiga prva, Glava 16
O podnošenju tuđih pogrešaka
1. Čega čovjek nije u stanju popraviti bilo kod sebe bilo kod drugih, mora strpljivo .podnositi dok Bog ne odredi drukčije. Razmišljaj da je tako možda bolje za tvoju kušnju i strpljivost bez koje ne valja mnogo cijeniti svojih zasluga.
Moraš se ipak moliti kod takvih smetnja da ti se Bog udostoji doći u pomoć, i da ih možeš strpljivo podnositi.
2. Ako se netko, jednom ili dvaput opomenut, ne smiri, nemoj se s njim prepirati; nego sve preporuči Bogu da se vrši njegova volja i njemu bude čast u svim slugama njegovim; jer Bog umije i zlo obratiti na dobro.
Nastoj biti strpljiv u podnošenju tuđih pogrešaka i svakojakih bijeda; jer i ti imaš mnogo toga što drugi moraju podnositi.
Ako ne možeš samoga sebe učiniti onakvim kakvim bi htio, kako ćeš moći drugoga udesiti prema svojoj volji?
Rado bismo htjeli da drugi budu savršeni, a svojih vlastitih pogrešaka ne ispravljamo.
3. Hoćemo da se drugi potpuno poprave, a sami se ne popravljamo.
Ne dopada nam se prevelika sloboda drugih, a sebi nećemo uskratiti što želimo.
Hoćemo da drugi budu vezani pravilima, a nikako ne dopuštamo da sami budemo išta ograničavani.
Tako dakle izlazi na javu, kako rijetko mislimo jednako na bližnjega, koliko na same sebe.
Kad bi svi bili savršeni, što bi onda imali trpjeti od drugih Boga radi?
4. A sada je Bog tako uredio da se učimo »nositi breme jedan drugoga« (Gal 6, 2), jer nitko nije bez pogreške, nitko bez bremena; nitko nije sam sebi dostatan, nitko sam sebi dosta mudar: nego moramo snositi jedan drugoga, jedan drugoga tješiti i isto tako pomagati, poučavati i opominjati.
Koliko je tko krepostan, to se vidi bolje u slučaju nevolje.
Jer prilike ne čine čovjeka slabim, nego pokazuju kakav je.
Toma Kempenac: "Nasljeduj Krista" (u prijevodu kardinala Alojzija Stepinca)
|
