Pripremila sam se ja na kišu još prošli tjedan. Počela sam zadnje vrijeme gledat i tu glupu prognozu. Od onih velikih zagrebačkih hladnoća, moja prva 2 poteza kad dođem na posao je - trenutna temperatura u Zagrebu i trenutna temperatura u Splitu. Pogledam i tjednu prognozu, državni hidrometeorološki zavod ima svoje stranice ( http://www.dhmz.htnet.hr ), daje prognozu za 7 dana.
I tako, spremna ja prošli tjedan, kišobrančić u torbicu, uz to ubacin novčanik, mobitele i sve ostale malopotrebne pizdarije, knjigu za vratit u knjižnicu (nosila 3 dana, vratila nisam) - torba puna. Lako to, torba teška.
Zovu kišu i cili vikend u ciloj Hrvatskoj, dušu dalo za ostat u Zagrebu i učit. Je, kako si. Subota, suuunce, ma ko bi mu odolio. Jednostavno je zvalo vani. Uvatila me želja, velika želja sist uz neku "vodu", samo je gledat. I otišla sam, ponila aparat, uživala sam. Popila sam kavu gledajuć Jarun, srela poznate ljude (da, očito je istina ono iz prvog posta). Naravno da učila nisam. Cili dan.
Ni nedilju, opet sunce. To je mučenje, mučenje!!!
Zovem dole, sunce. Pa kog vraga me maslate, imala sam super vikend i priliku otić doma vidit svoje, al nisam zbog "kiše". Bog te pita kad ću opet moć, al ne baš tako skoro.
Tako da sam se jutros nonšalantno digla, zbuksala sam svu onu zimsku robu u ormar jer je cili tjedan bilo jako toplo. Nabacim na sebe proljetnu kolekciju, uzmem torbu, oborim rekord u 200 metara sprinta za autobusom i dođem na posa. Krenem doma i naravno da je kiša. I naravno da ja nemam kišobran.
Al nije mi smetalo. Ne znam jesam ikad uživala u kiši, al danas mi je tako odgovarala. Nakon sve one uredske sparine, ustajalog zraka, pritiska zbog posla, zbog ispita - tako sam se osjećala dobro. I slobodno.
Doma sam došla mokra do kože. Al sa osmijehom na licu. Zadovoljna.
Tek maloprije sam ponovo opsovala prognozu. Najavljuju kišu već 10 dana - ako padne, padne. Kad god da padne. Reka bi Rojs - ko je jamija, jamija je ;)