Mia-go away!

Danas sam svojoj naj frendici pokazala ovaj blog;inače znala je za te moje probleme, znaju ih još neke frendice i uvijek bi one pričale samnom ali to nije imalo nekog većeg učinka do nedavno; neznam šta se desilo. Valjda su mi informacije konačno pronašle put do mozga;možda jer sam starija;možda sam se preplašila kako je moje tijelo počelo reagirati nakon godina mučenja; možda psihijatar ima učinka? Neznam. Shvatila sam dosta stvari u zadnj vrijeme. Nekad kada nam je sve u životu ok strah nas je da se to nekako ne promijeni, da nam ne izmakne iz ruku, pa kao da počnemo biti opsjednuti svim tim stvarima u životu koje će nam omogućiti da i dalje sve bude ok; ne smijemo izgubiti kontrolu jer će sve otići kvragu! Ja se silno trudim-šta me ponekad jako iscrpljuje-svakodnevno učiti za te ispite,kolokvije,svakodnevno vježbati, usklađivati frendove i dečka;a uz to, vremena za mene i nekvo moje relaksiranje gotovo nikad nema. Pa me to počinje frustrirati;pa nekad pribjegnem tome povraćanju koje je totalno suprotnost od onoga što cijelo vrijeme nastojim;držati kontrolu. Jer prejedanje i povraćanje totalna je antikontrola. Kao da mi treba nekad neki odušak od svega;jučer sam imala naporan dan i to povraćanje mi je par puta prošlo kroz glavu sli uspjela sam odagnati misli;otišla sam ranije iz kuće i sve je na kraju ispalo ful ok. Čim jednom nešto krenemo mijenjati sve je lakše;pogotovo ako prebrodimo početne krize i govorimo sami sebi "Izdrži,to je za tebe, bit će puno bolje"; ali jedan neuspjeh ono je šta ljude poput mene-tako labilne i nesigurne-totalno demotivira. Jer ja onda pomislim "ja to ne mogu";dok oni uspješni razmišljaju "moram se više potruditi jer nisam dovoljno" To se i na ispite odnosi,pogotovo.
Angie, nemam ništa protiv da čitaš moj blog i da se javljaš,naprotiv drago mi je ako ti ovo moje piskaranje bude ikako bilo od pomoći; možda će i tvoje biti meni na pomoć;jer lakše je kad nisi sam i kad se s nekim pronađeš u sličnom/istom problemu pa možemo možda jedna drugu potaknuti da se riješimo toga.
Jesi li kad razmišljala od čega dolazi taj tvoj problem, možda se proizašao kao rezultat nekih negativnih stvari od ranije? Ja sam imala velikih sranja doma jednom, ne vezanih za mene, al ja sam ih proživljavala i nitko me nije ništa pitao kako se osjećam u tim trenucima. To su bile stvari koje sam gutala i sad ih izbacujem na krivi način;putem hrane kroz usta.
Opterećenost samim sobom i kontrolom....užas;pa nikad se ne možeš opustiti. Probaj skrenuti misli nekad; ako mrziš vježbati nemoj se tjerati da to radiš tako često; ako voliš,onda super,zašto ne? Kad te počinju zaokupljati stvari koje "moraš" upitaj se zašto bi to sad morala baš sad;ja nekad kad "moram" učit a ne ide mi, jednostavno se dignem i odem raditi nešto šta mi se baš tad radi,gledat tv,bilošta. Prije sam samu sebe tjerala da sjedim nad tom knjigom i kao da ni nisam; ovako, sa fleksibilnijim razmišljanjem, da ne moram nešto baš sad, napravim tu istu stvar kasnije,puno lakše. To sa te 2 kg. bilo je i meni jednom;želim se udebljati,a na dijeti sam. To je takva navika koju smo si tolko usadile u mozak da kao da više ni neznamo drugačije funkcionirati! Nemoj se nervirati oko toga šta si sad takva i šta si ikada krenula na dijetu; kad te uhvati nervoza oko nečega;samo to pusti,promatraj šta se događa-hm,neznam kako da ti sad to objasnim-probaj zatvoriti oči i polako diši i probaj osjetiti od kuda dolazi ta nervoza. Možda malo glupo zvuči ali meni je pomoglo; i kad skužiš od kuda je, samo pusti da polako nestane. Napravi nešto šta želiš u nekome trenutku; kad pomisliš da nešto moraš probaj to odagnati iz glave;reci "ma baš me briga" i odi radi nešto deseto....To su neki ajde recimo "trikovi" koji su meni pomogli...vjerujem da mogu i tebi...
Idem ja sad dalje (m)učiti, vikend je došao, to znači opet izležavanje; najrađe bi izašla van i napila se da se malo opustim,neznam, možda i odem....pa se čujemo!