Maybe baby...

06.04.2019., subota

Mi smo žene u borbi za bebu...

U jednoj od grupa u kojoj sudjelujem jedna divna žena je podijelila ovaj tekst.
Ovo je svaka žena koja se bori kao i ja.
Svaka od nas je različita, svaka od nas ima druhu dijagnozu ali svaka od nas je na ovaj tekst izronila suza i suza kao nebrojeno puta do sada. Svaka od nas je prepoznala sebe i svoje misli i osjećaje.
Ovo smo mi.d

Draga ženo u borbi za bebu,
Pišem ti jer znam da te boli, znam da nije lako biti ti i znam da si ranjena i sama. Znam da nije u redu što ne možeš da doživiš sve ono što su doživele tvoja majka, sestra, kuma, drugarica..I to sve bez problema. Pišem ti jer sam bila tamo gde si ti sada. Želim da ti kažem da dopustiš da te boli, boli mnogo i grebe ali vremenom prolazi. Znam da osećaš da tvoj život više nije tvoj i da iz tuge često prelaziš u očajanje, znam da misliš da je sve ovo nepravedno. Znam da se pitaš zašto svima drugima ide tako lako planiranje trudnoće a tebi ne? Znam da se u rukama ovog sveta osećaš nemoćno a želiš da budeš moćna i jaka. Znam da mrziš svoje telo jer te je izdalo baš kad je najveća bitka bila na pomolu. Kad si bila mala telo te je zavaralo u veri da ćeš i ti kao i sve druge devojčice imati svoju bebu. Sećaš se da si stavljala loptu ispod majce i igrala se sa drugim devojčicama igre – trudne mame? Sećaš se ponekad kako si volela svoje lutke i kako si verovala da će to što zamišljaš tada, jednog dana biti stvarno? Znam da se osećaš ljuto jer radiš sve što treba da radiš kako bi pripremila svoje telo za trudnoću…koja nikako ne dolazi. Znam da piješ vitamine, izbegavaš alkohol, trudiš se da budeš pozitivna. Znam da si verovala svakom ko je ponudio neku novu pozu u kojoj im je trudnoća uspela i da si bila kod baba koje gataju i vračaju da ti kažu da ćeš biti mama. Znam da znaš svaki trik i da si pročitala sve što postoji na ovom svetu kako bi na testu videla dve crtice. Znam da si umorna od od hodanja po lekarima a bolesna od klinika. Znam da si emotivno istrošena posle svakog pokušaja vantelesne oplodnje. Iscrpljena si od ultrazvukova, folikulometrija, analiza, procedura, operacija. Preživeli ste dovoljno dok je život prolazio. Znam da si širila noge mnogim strancima, iz meseca u mesec, ponovo i još jednom, da pogledaju i vide šta to ima tamo dole. I znam da si svaki put pomislila da je ovo poslednji.
Znam kako si bila nervozna kad si prvi put sebi ubrizgala injekciju stimulacije i kako si naterala muža da on to uradi za tebe, jer je tako lakše. Znam da ne spavate ponekad dve nedelje nakon ovulacije pitajući se da li je taj mesec vaš. Znam da ispituješ svoje telo, svoje grudi u toku svakog ciklusa i da se nadaš i da nada ne prestaje. Znam da pritiskaš svoje grudi i ovog meseca u nadi da će ovog meseca biti bolnije nego prošlog. Znam da nakon embriotransfera proveravaš svoj veš na svakih 5 minuta, pa čak i noću. Upališ svetlo i tražiš. Mrlju. Možda je samo implantacijsko krvarenje? Znam da voliš da baciš sve suplemente i lekove nakon svakog procesa u nadi da ti više nikad neće trebati, nikad! Znam da voliš da izađeš napolje posle svake negativne bete, posle svakog negativnog testa. Znam da ti svaki mesečni ciklus teško pada jer sa svakim krvarenjem u glavi sahraniš bebu koja nije ni postojala nigde drugde osim u tvojoj glavi.

Znam da ne znaš koliko dugo možeš da trpiš ovo mučenje i koliko dugo možeš da mučiš njega. Pitate se potajno, ponekad bez reči, da li je vaš brak stavljen na iskušenja i dokle će to trajati? Znam da se osećate pomalo izgubljeno jer je neplodnost preuzela vaš život, vaš brak. Neplodnost je postala vaš život. Lebdi. Tu je. Uvek.

Znam da se pitaš da li si i koliko zla kad ti drugarica kaže da je trudna a ti ne možeš da se raduješ. Jednostavno ne možeš. Znam da osećaš ljubomoru jer neko dobija upravo ono što ti tako očajno želiš. Znam da kad završiš telefonski razgovor s njom – plaćeš. Dugo. I znam da se osećaš krivom jer si je izbegavala dok joj je stomak rastao a prve mučnine mučile ali to je bio jedini način da se lakše nosiš sa svojim usudom. Znam koliko boli kad ideš na dečije rođendane. Znam koliko ih izbegavaš ali znam i da kad odeš umeš da namestiš osmeh i da se pretvaraš da je sve, ali baš sve u najboljem redu. Znam koliko je teško pretvarati se da si srećan kad nisi. Znam koliko boli kad te neko koga ne poznaješ pita-koliko dece imate? Znam da su žene na porodiljskom kao nož u srce. Pitaš se da li ćeš ikada i ti na red da dođeš? Mnogi su pokušavali i uspeli. Svi su zatrudneli, izneli trudnoće, otputovali, vratili se – ti si još uvek tamo. I dalje čekaš svoj san. I dalje se osećaš nepotpuno. Znam da imaš par pantalona i neku široku bluzu koju isprobaš da vidiš kako će ti stajati stomak, trudnički?

Znam da kad stojiš u redu u prodavnici izbegavaš oči bebe koja je pored tebe jer je suviše bolno videti njegovo lepo lice. Ponekad ukradeš pogled pa zamisliš kako će tvoja beba izgledati jednog dana. Znam da kad vidiš trudnicu osetiš nepravdu-pitaš se zašto ona ima pravo da bude trudna a ja ne? Pitaš se da li se možda borila s neplodnošću ili je jednostavno lako ostala u drugom stanju?

Znam koliko je teško prošetati pored sobe koja bi do sada trebala da bude puna dečijih igračaka i razbacanih dečijih stvari. Ponekad jednostavno zatvoriš ta vrata jer podseća na prazninu koju stalno nosiš. Znam da planiraš putovanje u poslednjem trenutku jer kako bi mogla da planiraš 6 meseci unapred kad ćeš verovatno biti trudna do tada? Znam da promeniš kanal kad naiđu reklame za bebe, testove za trudnoću, pelene – jer se osetiš cinično, to nije tvoja stvarnost. Opkoljena si podsetnicima koji te neprekidno vraćaju na istu misao o bebi. Znam da si sanjala o trenutku kad svom mužu govoriš da će biti tata i kako ti to lepo izgleda.

Znam da govoriš sebi da partner može da izabere i život bez tebe ukoliko mu ne rodiš dete. Pitaš se da li će te napustiti na kraju? Osećaš se kao razočaranje? Osećaš se kao lažov. Osećaš potrebu da mu se izviniš za sve. Osećaš potrebu da mu se zahvališ za sve ove godine? Znam da kad ste kupili psa, iako ste mislili da nikad nećete čuvati životinju u kuči, želeli ste da nekog negujete, da nekom date ljubav. On nije beba, ali te voli bezuslovno baš onako kao što će tvoja beba. On je neko o kom možete pričati priče.

Znam da osetiš ogromnu tugu kad čuješ da je neko maltretirao dete, ostavio dete, bacio bebu. Misliš-da li su te majke znale kakvu dragocenost imaju? Da li su? Onda se ljutiš na Boga. Zašto je blagoslovio njih a tebe nije? Znam da ne možeš da podneseš žene koje idu na abortus jer su slučajno zatrudnele dok su bile na pilulama. Znam da se pitaš kako ćeš znati kad je vreme da prestaneš da pokušavaš? I da li će se ovo poglavlje tvog života ikada završiti? Pomisliš ponekad da je Bog zaboravio na tebe? Ponekad misliš da si kažnjena ali ne znaš za šta konkretno pa razmišljaš o precima koji su se možda nekom zamerili? Zašto nisi u mogućnosti da doživiš ono što smatraš da je božansko pravo svake žene? Zašto nisam kao svi ostali? Znam da osećaš sramotu i da misliš da možda nisi dostojna da budeš majka. Znam jer sam ja nekad bila tamo.

Nisi slomljena! Ti nisi ništa manje vredna! Ti si vredna ljubavi! Ti si cela! Nemaš čega da se stidiš! Zaslužuješ prihvatanje i pripadnost! Voli sebe i voli svog muža! Znaj da ste dovoljni! Potpuno dovoljni! NISI SAMA!

- 22:40 - Komentari (4) - Isprintaj - #

01.04.2019., ponedjeljak

sve se može kad se hoće....

Po milijunti put čitam post koji je netko podijelio na fejsbuk zidu sa svima potičući na akciju da se doniraju novci za malu Milu koja boluje od leukemije.
I neka ga podijele još mali milijun puta.
I ja sam ga podijelila nekoliko puta, od kada sam vidjela početak akcije prije nego što je prerasla u nacionalnu akciju prikupljanja donacija.
I da, ja sam jedna od onih koja je donirala novce za tu djevojčicu.
Jer svaka kuna koju mogu skupiti je slamka spasa ne samo za djevojčicu nego i za njene roditelje i obitelj.
Ono što me fascinira u cijeloj ovoj slici je kako se cijela Hrvatska mobilizirala i pokrenula hvalevrijednu nacionalnu akciju kako bismo pomogli maloj Mili.
Pojedinci, obični građani kao što ste vi i ja, su izdvajali od svojih ionako malih i mizernih plaća kako bismo pomogli.
Obitelj djevojčice je rasprodala sve što je mogla rasprodati.
Mali i srednji poduzetnici i obrtnici, svi se odriču dijela zarade kako bi pomogli toj djevojčici.
Gradovi, općine, slavni i poznati, nogometaši i političari svi sudjeluju u nacionalnoj akciji da se djevojčici pomogne. Eto čak i Bandić usred ove "počasni doktorat afere" sudjeluje u akciji.I svaka im čast.
Kako je i Mišerićka na Otvorenom rekla: Ponosna sam što sam Hrvatica. Ponosna sam i ja na sve ljude.
Jer su pokazali da se malena Hrvatska može ujediniti.
Kada hoće.
A zamislite samo kada bi tu snagu zajedništva pokazali i u drugim stvarima.
Borbi da dobijemo ono što zaslužujemo.
Bolju zdravstvenu skrb, bolje zakone, bolje plaće, bolja radna prava, radna mjesta za nezaposlene, očuvanje radnih mjesta koja imamo.
Što bi bilo kada bi smo se ovako ujedinili kada političarima treba poručiti da se ne igraju našim životima?
Što kada bi smo poručili državi da ne uništavaju tvrtke i obrte i naša radna mjesta?
Što kada bi smo lihvarskim bankama koje sustavno uništavaju maloga čovjeka dugovima, ratama, kreditima rekli dosta?
Što kada bi svatko od nas digao glas na nepravdu, ma kakvu god ona bila, jednako kao što šeramo i objavljujemo apel za pomoć Mili ili doniramo novce?
Imamo hrabrost uplatiti novce, imamo hrabrosti pomoći kada treba.
Zašto onda nemamo hrabrosti viknuti i očitati bukvicu kada treba?
Zašto nemamo hrabrosti glasno viknuti svoje mišljenje, svoje stavove?
Zašto i dalje godinama sustavno trpimo omalovažavanje, šikaniranje, sustavno uništavanje nas, naših života i bližnjih.
I to sa svih mogućih sfera života.
Zašto ako nas ne ubije glad, žeđ, posao, bolest onda ubije stres?
Stres jer ne znamo... kako ćemo poplaćati ionako previsoke račune....kako ćemo preživjeti do kraja mjeseca od one plaće koju smo dobili...kako ćemo i ovaj mjesec platiti ratu kredita koji smo uzeli jer nam je potreban krov nad glavom...kako ćemo djetetu kupiti knjige i opremu za školu...kako ćemo poplaćati sve medicinske troškove svoje bolesti...kako ću živjeti ako nisam dobio plaću ovaj mjesec...kako ću živjeti ako su mi dali otkaz....kako ću živjeti ako su mi tvrtku ili obrt uništili...kako ću platiti ovu kaznu...i ostalih milijun kako s kojima se susrećemo svakodnevno....
Pa onda pitam svih kako mogu spavati oni koji pričaju puste laži i neistine, mažući oči cijeloj naciji....kako mogu spavati oni koji su na svoj račun spremili par milijončeka a radnici za koje su trebali brinuti su na ulici i nemaju za prehraniti svoje obitelji...kako može spavati privatnik koji je kupio novoga mercedesa ali nema za plaće svojih radnika...kako može liječnik kojemu je posao da brine o životu i zdravlju drugih reći da se priziva na svijest i odbija neki medicinski postupak...kako jedan svećenik može stati pred svoju crkvu i izreći riječi mržnje i pozvati na zlo i reći da je to u ime Božje...kako jedan otac može svoje dijete ubiti...
I opet mogu milijun kako nabrojati čak i ne gledajući vijesti i čitajući novine.

Zašto i mali ovaj milijun kako... ljudi ne šeraju i lajkaju, ne pokreću akcije od nacionalne vrijednosti i važnosti.
Zašto samo u pojedinim situacija dignemo se i ujedinimo kada ima toliko drugih ljudi, djece, razloga da se dignemo i ujedinimo u zajedničkom cilju nekome pomoći.
Eto zato se može sve kada se hoće.


- 11:21 - Komentari (5) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

< travanj, 2019 >
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30          

Ožujak 2020 (1)
Studeni 2019 (1)
Listopad 2019 (1)
Travanj 2019 (2)
Ožujak 2019 (5)
Veljača 2019 (3)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

Linkovi