Pariz - Dijon
Po n-ti puta bijah u Parizu.
Opet sve na brzaka. Mrzim to.
Pariz je grad u kojem ni mjesec dana razgledavanja ne bi bilo dosta, pa onda nit ne očekujem da na poslovnom tripu vidim nekaj previše.
Napravili smo ipak jednu brzu rutu: pješice Notre Dame - St Michel, taksijem do Tornja, pješice do Champs Elysees, taksijem u Bercy, šetnja i klopa u Villageu. S obzirom koliko smo malo vremena imali, čak smo puno prošli i vidli.
Neću se preseravat i pisat neke umotvorine o Parizu kad ima kompetentnijih za to od mene, pogotovo u situaciji kad sam samo prozujo kroz grad, a toliko je toga o Parizu napisano da nemam kaj dodat.
Samo osobne impresije, a to se svodi na to da uzmem aparat i onda fotografišem sve redom. Tak mi se najlakše izrazit, a ljudi odma vide na slikama jel nešto vrijedi doć pogledat ili ne.
Jednom, kad ću imat više vremena, sjest ću u ovakav turistički kabrio-autobus i provozat se s hrpom japanaca.
Ajfelov toranj. Valjda najslikanije mjesto na svijetu. Kad su ga napravili, ljudi su se čudili - gle budale, napravili nekakav toranj nasred grada, koji ćemo kurac s njim, dajte ga zrušite... A gle sad. Ak' oćeš gore plati 10,70 eura. Pa pomnoži s nekoliko hiljada ljudi dnevno... Ima i jeftinija varijanta - 3,80 eura pješice po štengama. Jedanput sam bil gore, ovaj puta nisam imao vremena. Ako se ikad nađete pored tornja i imate dve vure cajta - obvezno gore.
U Pariz ću kad-tad doć i s familijom. Pored tornja ima jedan vrtuljak. K'o naručeno za moju Petru.
Obvezan dio posjete Parizu je i šetnjica Jelizejskim poljanama. Šamps Elize.
Koliko ljudi... To me oduševljava u svjetskim metropolama. Sve na jednom mjestu - beli, žuti, smeđi, crveni, crni, smeđi...
Spavali smo u Bercyju. Neposredno uz hotel je šatro starinska ulica s birtijama i restačima, ima navodno i noćni klub. Najveća fora su im 'obješenjaci'. Po žicama iznad ulice objesili su ljudske figure, napravljene od nečeg laganog, mislim spužve.
Nakon sat i pol vožnje, zapravo jurnjave s TGV-om, superbrzim vlakom, došli smo do Dijona. Pokrajina Burgundija. Navodno super vina. Ne znam, opijali smo se pivama, a betonirali s viskijem.
I kroz Dijon smo brzo prozujali, samo jedna kavica na nekom trgiću, nisam previše vidio. Gradić k'o svaki drugi u Francuskoj. Ništ' posebno.
Evo za kraj jedne slikice koju posvećujem blogerici Juliere. Čim sam u okolici Dijona vidio beskrajno polje suncokreta, sjetio sam se nje.
|