Marketing
Bijedo (ne)ljudska
Svašta sam već vidio i čuo u životu, pogotovo za devet godina rada u crnoj kronici, ali ono o čemu sam jučer radio storiju, nešto je najgnjusnije što si neki pripadnik ljudske vrste može priuštiti.
Najme kaj, radi se o invalidu u kolicima Mariu, koji je prekjučer ujutro išao na posao po Savskoj cesti. Kad je već stigao do posla skužio je da je izgubio novčanik. Vratio se istim putem. Našao je novčanik. Više od pola sata ležao je na tlu i nitko ga nije pokupio.
S obzirom da iz kolica nije mogao dohvatiti novčanik, Mario je odlučio zamoliti prvog prolaznika da mu pomogne.
Sad slijedi nevjerojatni dio. Od skoro milijun Zagrepčana, Mario je za pomoć zamolio valjda najgnjusnijeg, najbjednijeg, najbešćutnijeg od svih. Naišao je neki mlađi frik na biciklu. Kad ga je Mario zamolio da bu doda novčanik, ovaj je uzeo novčanik i pobjegao s njim. Nevjerojatno.
Šta reć za ovakvog čovjeka. To je zapravo nečovjek. Svakakvih lopova sreo sam u karijeri, ali ovaj ih je sve nadjebo. Kad opljačkaš banku, poštu, kladionicu, pa čak i dućan, okej, to čak donekle mogu shvatit i opravdat, oni će ionako nadoknadit svu tu lovu. Ali kad opljačkaš invalida koji te zamolio za pomoć, to je zaista gnjusno. ne mogu doć' k sebi od razočaranja u ljudski rod.
Mario je inače sasvim optimističan tip, iako mu nije lako u životu, a i prije je bio žrtva lopova. Životni moto mu je "Nisam invalid, samo izgledam kao invalid". Diplomirani je ekonomist, na magisteriju je, ima posao koji mu se sviđa i na kojem ga ljudi vole i poštuju.
I onda mu se u životu pojavi ovakva neljudske jedinka...
Post je objavljen 06.07.2005. u 08:30 sati.