Price i pricice (ljubav i tako to...)

nedjelja, 01.04.2012.

Naš susret je bio sudbina...

Nisam verovala da je prava ljubav tek onda kada osetiš da ti čitavo telo zadrhti od nečijeg poljupca, kada se nasmešiš i pri samom pomenu njegovog imena, kad ti se odjednog dodira zaljulja tlo pod nogama, a od pogleda u stomaku zatreperi hiljadu leptirova.

...A onda sam upoznala tebe. I ljubav, čista kao suza, neiskvarena i pomalo detinjasta, bez pitanja i ikakvog nagoveštaja zaposela je moje srce. Predala sam joj se potpuno bez straha, jer duboko u sebi, osetila sam da se u tebi krije ona moja druga polovina, koja luta svetom i čeka da bude pronađenja.

Kažu da vremenom prolazi i zaljubljenost i ona neopisiva sreća od koje se zavrti u glavi kada vidiš voljenu osobu. Neveruj u to! Ja sam primer nekoga ko će biti ludo zaljubljen u tebe i kada budemo stari, sa mnogo životnog iskustva iza nas. I istom snagom ću te voleti kao i danas, jer znam da si ti moja sudbina.

Kada bi znala da kazem koliko te volim, možda bi razumeo zašto mi toliko nedostaje tvoje prisustvo u mom životu. Volim te, a prokleta daljina nas razdvaja. Kao da sam telo kom nedostaje duša.

Čekam te! Čekam te i kada tugu donesu kiše i kada se nebo zamuti od mojih suza, čekam te i kada lišće požuti, ruže uvenu, kada zvezde izgube svoj sjaj i mesec izgleda tako daleko, a dani kao da im nema kraja. Čekam te i kada svi drugi zaborave šta znači čekanje. Ja ću da te čekam i da se radujem izvnova svakom našem ponovnom susretu.

ČEKAM TE... tamo.... na granici između jave i sna... na tankoj liniji nadanja, gde bol i tuga ne dopiru.... tamo gde tvoje ime ,jedino, stoji urezano...eee tamo ću te ja uvek čekati i voleti zauvek....

MOM PLIŠANOM MEDI

Ponovo sedim sama i mislim o tebi. Ti si sada daleko od mene i više ništa neće biti kao pre. Kad bi samo znao koliko mi nedostaju tvoji osmesi, reči, pogledi. Ma volim te MEDO MOJ, od zemlje do neba. Svesna sam da ćeš me zaboraviti i naći drugu devojku ali ja ću tebe i tada pamtiti i voleti....A ona neka bude onakva kakav si ti bio prema meni.....jer to i zaslužuješ....

Sećaš li se kada si mi rekao da kad nađem drugog dečka da on treba da bude pametan i dobar...??? Znaš, ja to još nisam zaboravila, sećam se i kako si bio obučen kada si mi to rekao. I tebe ću se uvek sećati jer život čine uspomene....i dobre i loše....

Moj život čine ova četri zida, slike, balade i svi trenutci provedeni sa tobom. Valjda me život naučio da živim od uspomena. I znaj da sam ih imala mnogo, neke sam zaboravljala brže neke sporije, ali tebe neću nikada.....Ti si nekako poseban i imaš specijalno mjesto u mom srcu, a tamo samo izuzeci imaju mesto.

Da je sreće, ja bi sada bila sa tobom na nekom od naših mjesta, ali prokleti kilometri nas razdvajaju.

Znaš, Medo, ako me ikada zaboraviš, zaboravićeš ujedno i kako je voleti, a tome te niko neće naučiti....bar ne kao ja.
Koliko mi samo nedostaju naši dani. Ma, ja više nikada neću naći nekog kao tebe, nikada...

Ja ću možda ljubiti druge, ali nijedan neće uspeti da dopre do mog srca....Znaš, ja neću moći uvek da živim od sećanja na tvoj osmeh, tvoje oči....Pa zar da živim od slika, reči, ovog plišanog mede i pesama..... Neću dugo, vjeruj mi..... Ali isto tako čisto sumnjam da ću ikada uspeti da te prebolim, jer ovo što osećam prema tebi nisam još ni prema kome.....Zato, Medo moj, budi srećan, jer ja ću uvek biti tu kao prijatelj, kad god ti zatrebam....

Možda se ti sada svemu tome smeješ, ali nema veze, prećiću ja ovog puta preko svega.....Samo zbog uspomene na nas. I najviše mi je krivo što MI više nikada nećemo biti MI, jer tu je daljina i nepoverenje, a retko kad u takvim slučajevima ljubav opstane....A mi vjerovatno nećemo biti izuzetak, jer ja nikad nisam bila neka srećnica kada je ljubav u pitanju, pa sigurno neću ni ovaj put.

Ti si sada negde u centru svog grada, sa društvom, dok ja ovo pišem. A da sam ja tu, sad bi smo bili ispred neke diskoteke, ma snašli bi se već nekako za mesto.

Toliko toga je iza nas i toliko toga bi ti rekla, ali daleko je jedno malo mesto.....daleko si ti. I ko će mene sada da zagrli, isprati do kuće i poljubi, ko će meni da priča doživljaje iz djetinstva???........Više niko.....

Ostala sam opet sama.......a što se tiče suza, ne brini, i moja će reka jednog dana presušiti........

MOJA MAZA

Bili smo dobri drugovi, mada nikada nismo izlazili, bar ne sami. On je bio najbolji drug dečka koji se meni već dugo sviđao. Ja nekadašnja najbolja drugarica devojke koju je on „muvao“. Bili smo zaista posebni....

Ja sam njemu „nabacivala“ svoje drugarice, mada mi to nikada nije pošlo za rukom, a on je meni „nabacivao“ svoje drugove, ali ja sam bila klinka koju je bilo teško osvojiti.

Nikada nisam ni pomislila da bi se nešto moglo desiti izmešu nas, ali sve smo se duže družili, postajao mi je pravi prijatelj, neko na koga se stvarno mogu osloniti....Uporno smo slušali kritike zbog našeg „sedenja na telefonu“ dok smo pričali jedno drugom svoje probleme. Istina, nikada sa njim nisam htela da pričam o ljubavi.

Jedino je znao da mi se sviđao njegov drug, ali da to neću da priznam. On je meni pričao o devojkama koje su ulazile u njegov život i isto tako nečujno ga napuštale, ne ostavljajući ni jedan, jedini trag za sobom....Nije ih voleo, osim jedne, ali sa njom je veza bila nemoguća.

Igrom slučaja, nisam imala društvo za priredbu koja mi je mnogo značila i pozvala sam njega. Znala sam da me neće odbiti. Prvi put smo izašli sami i svatili....mada nijedno od nas nije to htelo da prizna. Neki fluid nas je spajao....Počeo je da mi govori kako ne voli svoju devojku. A svi okonas su bili ubeđeni da se mi „muvamo“....I desilo se.....Rekao mi je da me voli.

Nisam mogla da ga odbijem. Nisam ga volela, ali mi je mnogo značio. Ubrzo sam ga zavolela. Kako i ne bi kad je znao kako da se uvuče pod kožu...Svi moji prijatelji su ga zavoleli. Bili su sigurni da me neće povrediti, ali ipak jeste......Za mene na jedan od najgorih načina.....

I otišao je.....Plakala sam dok me je molio da se nasmejem....Nežno me je poljubio u obraz i otišao. Ostali smo samo drugovi....Molio me je da tako bude. Opet nisam mogla da ga odbijem....Ubrzo je u njegov život ušla druga devojka. Pričao mi je o njoj, a ja sam ćutala u svom bolu.

Znao je da mi mnogo znači, ali oboje smo bili svesni da je kasno za nas....On se trudio da nastavi tamo gde je stao, da izgleda kao da sam jedna od njih, da sam samo trofej, jedna u nizu...

Nedavno sam svatila da ipak nije tako....Želeo je ponovo nazad....Ali sada sam se ja ponašala kao nedodirljiva, nesalomljiva.....Želela sam da sad ja njemu pokažem kako sam nastavila dalje, kako mi je on samo bio avantura, prolazna stanica. Uvredilo ga je to....uvredilo ili povredilo, ne znam.....Znam samo da smo tada prekinuli svaki kontakt, da je poželeo da nestanem iz njegovog života i ja sam mu tu želju ispunila.

Bolelo je i mene, ali znam da nam ponovo ne bi uspelo. Među nama je u vazduhu lebdelo nešto što nismo mogli prevazići, nešto teže od rastanka. Zato smo dozvolili da izgubimo sve, čak i prijateljstvo. Odlučio je da ostane sa njom, iako je možda i nevoli, ali je ona ipak tu za njega i ispunjava mu želje.

Znam da ovo neće pročitati, ali žao mi je što se ovako završilo....Ipak u mom srcu će živeti sećanje na jedno leto i taj prvi poljubac.......A on....?


On će zauvek ostati MOJA MAZA......

MOJ ĆE SE ŽIVOT NASTAVITI...

Sve je počelo iznenada. Tvoj iznenadni poziv na sastanak i moj dolazak bez ikakve sumnje da će se iz tog sastanka roditi jedna velika ljubav. I bila je takva....Nas dvoje smo bili nerazdvojni. Voleli smo se do neba, zvezda, vasione. Nismo znali za granice. Sa tobom sam se osećala slobodno i kod nas nije bilo tajni ni zabranjenih tema. Delili smo našu sreću i tešili jedno drugo u teškim trenucima.

Onda je nastupio period kada su počele da izbijaju svađe. Jeste, da bi smo se pomirili istog dana, ali su te svađe bivale sve češće i uvek je bio isti razlog – tvoja daljina i ljubomora koja je priznajem tada bila bespotrebna i obostrana. Pričao si da me voliš i da ne možeš da podneseš ni jednog dečka u mojoj blizini.
Trpila sam to koliko sam mogla, ali onda si prešao meru, prevario si me i meni je „pukao film“. Bilo mi je teško jer sam te obožavala, znala sam kako dišeš...Ti si obećavao da se ta bespotrebna ljubomora i prevara neće ponoviti, ali se nas dvoje nismo pomirili.

Znala sam da će sve ovo jednog dana morati pući i puklo je...Zvao si me, slao poruke, govorio kako me voliš, ali se naše usne više nisu spoijile. Prošlo je pet – šest meseci od raskida kada smo se ponovo sreli i pričali oči u oči...Gledala sam u dva kestenjasta oka za koja bi život dala u bilo koje doba dana i noći...Priznajemo jedno drugom koliko se volimo, iako se ni tad, tu veče nismo pomirili...

Govorio si mi koliko me voliš i da sam ti ja jedina lepa uspomena koja te vezuje za ovaj grad. Oboje smo plakali jer smo došli do zaključka da nema više šanse za nas dvoje.

Vreme je prolazilo, a ti si samo menjao devojke iz subote u subotu. To mi ništa nije značilo, jer kad bih te srela (u mom ili tvom gradu), tvoj pogled mi je govorio da me još voliš i da se kaješ za sve učinjeno... Od raskida s tobom ja nisam imala ni „s“ od sreće u ljubavi. Pokušala sam sa toliko njih, ali su te veze trajale veoma kratko, zbog toga što sam u svima tražila tebe, tvoje medene oči i osmeh.

A onda mi ti nakon dosta vremena zadaješ novi udarac, pravo u srce...Stupaš u vezu sa mojom najboljom drugaricom iz sad već bivšeg razreda...Tada si mi srušio ceo svet, bila sam izgubljena. Osetila sam da ste me izdali i ti, ali i ona. Od tebe sada ne bi tražila pomoć ni da si poslednji na svetu...Sada me samo zanima da li i njoj govoriš iste stvari kao i meni. Imajući u vidu kakva je ona, a dosta je dobro znam, želim ti puno sreće, jer budi siguran da će ti i trebati....



„PREVARENA!“

<	travanj, 2012
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

Travanj 2012 (4)
Ožujak 2012 (11)