Odem ja jučer u našu općinu(neću imenovati,jer nije vrijedna spomena)
da se raspitam za kućnu radinost,da vidim kakvi mi trebaju papiri.
Dođem na portu,dobijem propusnicu i potražim osobu koja bi trebala nešto znati o svemu tome.Pokucam na vrata:"Dobar dan,ja bi trebala to i to,da li mi možete pomoći?"
Čovjek me pogleda i veli:"Nemam pojma o čemu vi to pričate."
Ja onako zbunjena gledam u njega i ponovim pitanje.On onako zbunjen da me skine sa grbače:"Odite vi lijepo u sobu do mene,pa se raspitajte tamo."
Dobro,odem ja u drugu sobu,gdje je bila jedna vrlo ljubazna gospođa,objasnim joj šta me zanima i kako njen kolega nema pojma o čemu pričam,na što se ona slatko nasmijala i rekla da su već izdali par zahtjeva za koje i on zna.No dobro.Ta gospođa me uputi na prvi kat(do sad sam bila na trećem)da potražim osobu koja će mi objasniti koje su moje obaveze prema državi (pdv,mirovinsko).Dođem dolje,a tamo deset soba koje imaju raznovrsne djelatnosti.Ajde krenem ja od prve sobe:"Dobar dan,ja bi trebala to i to,kome se mogu obratiti?"
Sad me pak žena blijedo gleda,naravno sa čikom u gupcu,i pita:"A kaj bi vi delali?"Kulturno odgovorim da bi ukrašavala staklo i neke sitne suvenirčiće,na što mi ona veli:"To vam nisam ja,odite u sobu 110."
I tako iz sobe 110 u sobu 106,pa u sobu 108,da bi me vratili u onu prvu sobu kod babe sa čikom.
Ja već lagano iznervirana dođem nazad k njoj,da bi mi ona rekla:"Je draga moja,pa morate prvo na treći kat po šifre da vam mi možemo reći koliko bi to sve skup bilo!"
Odem ja onoj na treći kat i veli žena:Bože dragi ,pa jer vi vidite sa kim ja radim?Na kaj joj ja odgovorim:"Da,vidim sa totalnim neradnicima!!"
Žena mi da šifre,odem ja na prvi kat,dam onoj šifre,ona nađe u knjizi podatke i veli mi:"Pričekajte vani da vam to skopiram."
Vrati se za minutu:"Čujte,ne dela mi kopirka,bum vam ja na brzinu pročitala,"
Tako je ona meni nešto čitala ,a ja se čudila ko pura dreku i samo znam da sam ju pitala da li si mogu prepisati sama što me zanima,a ona mi je onako srdito rekla:"Pa kaj vi nemrete zapamtiti dve cifre:45 tisuća godišnje i paušalno 12 i pol tisuća godišnje!!!"
Na to sam ja lijepo rekla hvala lijepo i doviđenja.
Dođem doma sva ljuta i isfrustrirana i razočarana,da bi me nakon dva sata nazvala moja svekrva(kojoj sam se u međuvremenu izjadala)i rekla da je ona išla potražiti u svoje knjige i rekla da to nije baš tako puno godišnje.Inače ona je knjigovođa i kuži se u neke stvari i moram priznati hvala Bogu na tome.
Sada moram razmisliti da li bi ulazila u to ili ne.Da li netko od vas ima kakvog iskustva ili možda savjet?