WTF
|
Sad sam imala okršaj s predragim bratom glede odlaska s psom u šetnju... tako da ću biti skroz kratka kako mi opet nebi prigovarali da lažem da sam umorna, a na netu mogu sjedit...a osim toga sutra moram rano na posao:-) Danas sam bila malo nadrkana, mislim ne od ranog jutra i ne dugo, da nisam naletila ne jednu staru frendicu s faxa (nije stara nego se odavno znamo) vjerojano bi došla na posao, ostavila sve stvari i rekla da se ne vraćam više...ali sam zbog nje, okrenula pješice do Trga, taman kad sam bila 50ak metara prije posla, pa sam se u tih 10ak minuta "ohladila"... opet ja i moje mučnine kada moram na poreznoj glumiti ulizicu, samo kaj jedno nemoram glumiti...kretena...jer za to sam kreten...a kad imaš poljuljano samopuzdanje kako što ga ja imam, onda naravno da ti to ne treba u životu. No dobro, onda sam bila malo mrzovoljna s razlogom na poslu...i napokon poslje svratila do frendice na njezin posal, popila tamo kavicu, popričala si i ona me skorz vratila u žive, a pogotovo kaj mi je dala i AAA bateriju za moj mp3 kako mi dan nebi prošao bez Balaša... OBOŽAVAM SE DRUŽITI S MOJOJM NINI :-) I tako, vraćajući se doma uz zvuke Djevojke s čardaš nogama, došlo mi je da skakučem putem, ali nisam to učinila... samo malo par puta, toliko da zbunim one kaj su hodali iza mene :-) I zato ću sada otvoriti jednu temu, za koju bi iovako došao red, ali bolje sada kad sam dobro raspoložena, nego kada nisam, jer bi se tada mogla s tom konstatacijom složiti...a pošto se ne slažem moram nešto o tome reći sada dok sam suvisla :-) Moj tata veli da se ja ponašam superiorno, a mama veli da param nosom oblake... pa mili Bože, imam 181cm visine, i uspravno se držim (uvijek su mi govorili, uspravno se drži da ti grudi ljepše izgledaju, pa kaj sad hoćete)... normalno da izgledam kao da param nosom oblake, heloooo Dobro, tata je mislio na nešto drugo, valjda je iz moga ponašanja i lajanja shvatio da se tako ponašam prema dečkima, jer to je uvijek izašlo u razgovorima o vezama i sličnom, kada bih ja rekla da me nitko ne doživljava ni 5 posto i da me se tipovi boje, on bi to rekao... možda, možda to i je istina, možda zbilja ostavljam takav dojam, zato što možda previše pametujem, ali šta ja mogu kad imam o svemu svašta za reći... ali ipak, tako se ne ponašam u delikatnim situacijama... A možda to i ispada tako, kada bolje sagledam, jer znam način kako se ponašam kada mi se netko sviđa, ja se povučem, ne flertujem, ne pokazujem zainteresiranost i ne prilazim prva... jedan mi je prijatelj rekao da sam mrka i da izgledam strogo... o Isuse Bože, pa nisam baš sigurna da u mom društvu postoji lajavija i pristupačnija osoba... majko mila... dobro, postoji, ali na drugi način... dok ja sa svima započnem razgovor, sa svima razbijam neku neugodnu tišinu i sa svima se zezam... ali ajde dobro bar se slažu u tome da nisam napasna i nisam glasna toliko da smetam i dosađujem... Zaljučak, i moj i od tog fredna je valjda bio da ja ne dopuštam nikome da mi priđe na onakav neki prisan način, kao što recimo prilazi njegova djevojka moja frendica, da joj se svi povjeravaju jer je slatka i štatijaznam... Ali ja nisam superiorna, i čak nemam pojama zašto bi me se neko bojao kada ima toliko stvari na koje na neznam odgovor, toliko stvari oko kojih ja nisam zadovoljna sobom, pa zašto onda svi misle da se držim umišljeno... Kad sam čula to malo me povrijedilo baš zbog toga što nikada sebe nisam gledala na način da ugrožavam druge svojim ponašanjem, i nikada mi nitko to prije nije rekao, nije mi rekao da sam gruba i umišljena... jer to nisam, da jesam nebih se ophodila prema drugima kako se ophodim...ali muškarci valjda imaju takav dojam o meni... Tješi me samo to da mi je drugi prijatelj rekao da to nije točno i da su to riječi i strahovi slabog muškarca... ali ja ne želim biti strah za nikoga, niti slabe niti jake... Zašto je nebih jednom bila ona koju netko želi žaštiti (jer svi to muškarci žele)...a ne da imaju osjećaj da trebaju biti zaštićeni od mene... ne kužim... i nitko mi nemože reći da je to zato što se ja tako ponašam, jer nije istina, već možda zato što tako izgledam, visoko, debelo i jako... E pošto sam sretna danas, mogu samo reći... najsretnija bih bila da imam toliku sigurnost u sebe da zbilja nosom param oblake, da zbilja rušim prepreke pred sobom, da zbilja prilazim onim tipovima koji mi se sviđaju... pa di bi mi onda bio kraj... uuuu, baš neki kratak post :-) Pusam |
