...i ja sam te ostala željna dok me bude, moje milo...
|
Razmisljanje na tebe, sve više ostavlja gorak okus u ustima, od kada telefon ne zvoni onom tvojoj melodijom...a ptičju pjev na sms-u nije onako vesel, točno prepoznajem razliku... i ne veselim se više. Znaš, podijelila bih s tobom svoje svakodnevnice, ispit koji sam nekom čarolijom prošla, kako mi je dobro na poslu, kako mi je Bubu udario auto... sve to... ...i nazvala bih, bez obzira na strah da će se neki ženski glas javiti nakon trećeg zvona... i poruku bih poslala, bez obzira na strah da ću dobiti izvješće da je isporučena... ...Željela bih da se javiš, mada sam sigurna u svoju odluku, da neću opet poletjeti čim čujem tvoj glas...ipak bih željela... ...jer nemoguće je zaboraviti kako si se na onom brodu brinuo da mi nebude mučno...i onaj pogled koji smo dijelili s pramca... onaj privjesak što i sad nosim na lanćiću... i davno uvelu ružu... te oči nebeske...i vragolast smješak... tvoj "Helooo" s naglaskom švedskog... ...nemoguće je zaboraviti zajedničke šetnje i doručke, kako si nosio moju tešku torbu...i one ponoćne razgovore... Ostalo je sve u meni, ostalo za sva vremena... bez obzira što nisi čovjek za kojeg si se izdavao, bez obzira što poljupci nisu bili iskreni, a riječi još manje... bez obzira što sam užasnu tugu osjetila kada si ušao u onaj glupi autobus... D-moll Odlutaš ponekad i sanjam sam. Priznajem, ne ide, ali pokušavam. I uvek dođe d-moll. Spusti se k'o lopov po žicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama i teško prođe sve to. Jedan d-moll me dobije kako odeš ti. U sobi je. Glupi d-moll uvek sazna kad je to. Uhvati me čvrsto i ne popušta. Lud je za tišinom, to ne propušta. Vodi me u svoj plavičasti dom. Jedan d-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali. Nije to, šta je tuga za d-moll? Ponekad te nema i sasvim sam izmišljam način da malo smuvam dan, ali je lukav d-moll. Pusti da se svetla svud priguše, sačeka poslednje zvezde namiguše - vuče mi rukav: "Idemo!" Plaši me on, gde si ti? Hiljadu se stvari moglo desiti... Glupi d-moll, za kim tuguje svu noć. Uzme me u svoju tamnu kočiju. Nebo primi boju tvojih očiju. Znam taj put, to je prečica za bol. Jedan d-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali. Nije to, šta je tuga za d-moll? Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana i neke stvarčice od herendi porcelana. I jedan pulover... u kom si bila... I ostala je ploča "Best of Ru Cooder" i fina mala plava kutijica za puder i ja sam te ostao željan, dok me bude moja mila... Balašević |
