|
Polako se vraćam u normalu…gosti otišli nakon dvadeset dana, prvi ispitni rok gotov, a i konačno sam našla malo više vremena da obiđem vaše blogove…
Danas bih vam uz kavicu ispričala jednu priču, a inspirirana je knjigom Marte Morazzoni «Slučaj Courrier» koju sam pročitala na odmoru. Radnja se zbiva u malom selu u Auvergni gdje Alphonse Courrier, jedan od najuglednijih ljudi u selu, godinama vodi dvostruki život. Razboriti seoski trgovac trezveno je organizirao svoj život, poslovni i privatni, okrunjen naoko skladnim brakom i upotpunjen strastvenom tajnom vezom s "najružnijom, ali možda najsretnijom", djevojkom u selu. Najsretnijom, jer je dvaput tjedno držala u zagrljaju tog privlačnog, zagonetnog muškarca.
Kraj ćete sami pročitati, a ja ću reći da me je to asociralo na doba kad sam prije dvadesetak godina došla raditi na fakultet i svakog popodneva viđala stariju kolegicu Mirjanu K. kako se uspinje stubištem i odlazi put sobe jednog od profesora. Ubrzo su naravno stigle i glasine o njihovoj ljubavnoj vezi, ali to ne bi bilo ništa čudno da dotični profesor nije bio izuzetno zgodan, pametan i šarmantan, a Mirjana K. sušta suprotnost.
Sjećam se tada i komentara jednog prijatelja koji je, vidjevši naše čuđenje, kratko zaključio:
«Svi u životu imaju neku svoju Mirjanu K.»
Doista, kad sad razmišljam o tome rekla bih da je bio u pravu. Nije rijetkost da netko svoju priču o bivšoj ljubavi zaključi s riječima «Ne znam što mi je bilo…», ili pak da čujete od drugih «Što li je samo našao u toj osobi?»…
Što mislite o tome?
Jeste li i vi imali svoju Mirjanu K.?
|
