Nasumične misli
Maske su pale
Stiglo nam je proljeće i zmije su izašle na sunce. Točnije rečeno, ljudi su pokazali svoja prava lica.
Neka su lica bila simpatična, draga, prijateljski nastrojena i entuzijastična. Zatim su ta lica postala bahata, gramziva, sklona spletkarenju i krađi, hladna i distancirana. Evo nas na prvi dan proljeća i lica tih zmija su ista.
Do te promjene je došlo zbog nerealnih apetita i očekivanja, pružena je ruka i skoro je bila iščupana. Sada oko tih zmija ima tabor koji traži kruha nad pogačom. Odjednom im nije dobro ono što je funkcioniralo.
U čitavoj ovoj zbrci, ja sam samo promatrač. Baš zato sam mogla uočiti osobe koje su željne krvi, pod svaku cijenu. Rogobore i pokazuju svoju podmuklu narav. Što se tiče zmija, nema ni traga žaljenja, poricanja, objašnjenja, ni priznanja. Samo mudro šute sa stavom, to vam je tako. Sve to stoji ali nema povlačenja.
Baš me zanima kad će tabor oko zmija prešutno priznati grešku. Na glas neće nikada, samo će možda dogmizati nazad.
