Verovatno mislite da cu sada opet da pricam svakakve stvari, stvari koje imaju smisla a i one sto nemaju... pa verovatno ste u pravu.
Sto se dede tice sanse su oko 80% ako ne i vise da cemo ga smestiti u dom.
Pogotovo jer je i baki se stanje jako pogorsalo, skoro da je pred samim slogom.
Rodjacima koji su ovde da pomognu je skoro pa prekipelo i zele da beze kucama.
Ne mogu da kazem da ih krivim, nije njihova stvar, oni to rade iz ciste solidarnosti i zaista
nemaju ama bas nikakvih obaveza... Ja radim oko babe sve vise ali opet... tako samo
otici...
U medjuvremenu vreme ovde sve vise otopljava i sve manje koristim radijator :) tako da cu uskoro poceti ventilator da koristim..u stvari...
Upravo sam doneo veliki ventilator u sobu kod mene videcemo rezultate.
Moram se i ovako javno zahvaliti Jovani sto me je "spasla" i nabavila mi je filmove koje sam zaista jako dugoooo trazio. A posebno jedan crno beli (Najduzi dan) iz 1962 godine...
Izvinjenje svima koji prate ovaj blog sto ovako dugo nisam dolazio ali zaista verujte mi ne bih bas bio dobar pisac...
I hvala vam svima na podrsci :) super ste, evo vam jedno pivo a ja cu kolu.

Kako se to moze definisati?
Da li sam ja sada sebican i patetican sto sedim ovde u sobi i krijem se od stvarnog sveta?
Dedi se stanje malo poboljsava ali su dosli rodjaci pa oni pomazu (citaj skoro sve rade) oko dede.
Ne znam koji mi je, kazu mi da cu morati ja biti glava kuce, spominje se dom... milion stvari se spominje a ja se bojim izbora bilo koje...
Da se moram drmnuti iz te ucmalosti vidim i sam, necu da prodjem ko neka glupa statistika, jebe mi se za sve to samo se moram osvestiti jos vise... kao da sam u nekoj tamnoj sobi i vidim vrata ali podsvesno ih ne zelim otvoriti. Zasto???
Volim mrak i taj mir sto donosi ali istovremeno mrzim tu tisinu koja ide sa njim...



Tama

Uvek ti kazem da te mrzim
Mada te obozavam kada te kroz prozor ugledam
Kako polako ides ka meni
Kada u tebi ljude ubijaju
I kada devojke vriste za pomoc iza onog coska
Ja se u svoj mir upustim...

Ti tisinu i snove stvaras
Samo tu tisinu krici paraju
Dok meni smirenje u dusi stvaras
Napolju druge ojadjujes
Ali kada smo sami ja i ti, zatvoreni u sobi
Onda te mrzim i prezirem te

Mrzim taj mir sto stvaras,
Tu tisiniu sto donosis
I strah sa kojim plasis decu
Sav taj lazni spokoj sto stvaras...
I sve lazi sto nosis

Najgore od svega je, sto sta god ucinio
Ja i ti cemo vecnost provesti
Zajedno biti
A lik sa nozem ce uvek biti negde sa tobom
Ja cu ga cekati
Ljubavi moja...


by Mad Zec

Covece.... nekada ume da sasece i to bas kasnije...
pre par dana mi je dedi pozlilo i zvali smo hitnu i sve, sve su ljudi odradili ok nemam zamerki na njih ali kada sam video im urgentne uniforme sam se presekao. Samo se smirio zbog dede i babe, sve dok nisu otisli...a posle... jesus sav sam se tresao od nervoze poludeo bih ili bih me napad strefio da mi nije bilo prijatelja online... da li ste nekada kucali po tastaturi a tresli se iznutra, bojali se da se pomerite iz sobe, da pogledate preko ramena da postanete svesni sveta gde zivite...
Cim sam video hitnu bio sam se odsekao ali sam se drzao zbog dede i babe, psihicki sam bio se vratio unazad 4 godine kada je mami bilo pozlilo i kada sam isao u bolnicu sa njom i nisam znao sta raditi sem zvati njene kolege upomoc...
Kao vremenski da sam se vratio tada, na vratima od sobe sam sada stajao, sprecavao baku da udje ali u umu uopste nisam bio tu... lekarima mora da sam delovao ko neki narkoman ili huligan il ko zna sta... video sam im to u pogledima, istim onim pogledima koje sam ja pravio dok sam bio u policiji i gledao dosijee raznih prestupnika a nekada bih video i njih (nisam bio pandur nego dispecer znaci civil).
Jednostavno sam osetio prezir ka meni, kao da sam ja kriv zbog dede i zbog njegovog stanja.
Mrzim te stresove da prezivljavam ponovo... Deda jeste 1916 godiste i super se drzi za nekoga svojih godina ali svaki put kada ga vidim da drema ili da sedi cutke kroz celu kicmu mi prodju zmarci...
Onda kada je otisla hitna sam se tresao dugo... i samo se moleo da me ne strefi moje jer bi time napravio jos vece sranje.
Znam da nista ne mogu uraditi... Ali sam poceo da se bojim da izadjem iz rodjene sobe jer se jednostavno bojim sta bi se ovima moglo desiti, bojim se jebene istine a izgleda da ispadam i kukavica jer im se bojim pomoci... ok pocinjem lupati gluposti sada... verovatno ne bih ni pisao ovaj blog sada nego sam se zezno i nisam se diskonektovao tako da je komp bio konektovan oko 5 sati za dzabe jer sam igrao igru, i sasvim slucajno klikno na multiplayer kad ono oce... bice veseo racun...
Ok sada pocinjem vec nebuloze da pisem



Definitivno nisam ovaj andjeo sa slike ali se identifikujem sa njom (samom slikom).... Slika se zove "Redemption" iliti "Iskupljenje" ne znam zasto se non stop vidim u njoj...

P&P svima
P&P = Pozdrav & Postovanje

Juce je bio petak 13-ti, po mnogima baksuzan dan, ali ne i po meni...
Po meni je petak 13-ti bio sasvim obican dan i ni po cemu se nije izdvajao od ostalih.
Ustao sam, zezo se po stanu, malo gledo TV i seo za komp i sedeo za njim do 23:00 kada sam
seo da gledam seriju "Homicide" i time se i zavrsio moj Petak XIII
Nista lose mi se nije desilo, stavise bio je jedan wonderful day.
Nije mi se nista lose desilo, cak mi i u igri dobro islo a njako sam se dugo da nadjem kljuceve...

Evo jedne spooky slike mada je meni vise sexy nego spooky vi odlucite :)


A evo i jedne pesme koja mi je pala na pamet malo kasnije ali ipak spada u danasnji dan...

Nebo i Grad

Jebeni usrani prljavi grad
Gde zgrade idu toliko visoko da ni nebo ne vidis
Stojis tu
Sa njom zajedno ste na nebu
Hodate po nebu
Setate se i ne vidite nista sem jedno drugog...

Ne vidite sivilo betona koji vas okruzuje
Ne vidite ga jer ste iznad tih iskrabanih zidova
Iznad upisanih coskova
Lezite na ledjima zagrljeni
I samo gledate gore u nebo
Dok setate po njemu

I uopste ne zelite da znate
Da cete vecno biti u tom sivilu
Pod zemljom cete zavrsiti, ali ipak
Srecni cete biti
Jer cete ispod sve te tamne zemlje nebo videti
Iako cete biti samo par leseva u ogromnoj tami
Ovog velikog sivog grada...


by Mad Zec

I nisam postovao textove na blogu, niti sam bio na forumu, nista...
Jednostavno sam pravio pauzu da ne bi explodirao, jos sam ovde bio najaktivniji.
Nedostajali su mi svi prijatelji sa foruma...bas su mi nedostajali, a ja sam bio
u velikom skenju. Znate one scene u americkim dramskim filmovima kada
se otac i mati svadjaju a klinac se zatvori u sobu... e tako sam se ja osecao ovih par
dana. Deda i baba se non stop svadjaju, doduse vise deda vice na babu a ona jadna
sva pogubljena vise ni ne zna ko je ko, skroz pogubljena... a deda se dernja na nju
kad god nesto zezne... a zezne cesto.
Ja se tada samo zatvorim u sobu i ne izlazim napolje, pojacam muziku i pokusavam se iskljuciti
viknuti jedno veliko DOSTAAAA ali to dosta ne izlazi a i ne bi pomoglo...
Mislim zamislite kada vam dodje rodjena baka koja vas je podigla i pita: "a ko si ti" ili "gde je mama"
ja se jedva uzdrzim da ne explodiram a onda dodje deda, vice na babu, ona krene da place...
I tako kao jedan bumerang



Mrzim zajebane situacije i mrzim klasicne drame... sve sto zelim je mir i tisina kao da sam na moru...

Juce je bilo uzasno na rodjusu, klinci trce besciljno po stanu (vec su uspeli da sjebu komp izbrisali neke sistemske fajlove) uglavnom horor u ulici brestova.

Al ajd od pocetka da krenemo
Prekjuce i rostilj na krovu moje zgrade...

Nije nas bas bilo mnogo, a ni mesa nismo mnogo skupili (samo rostilj kobasice i slanina)
ali je zato bilo SUPER samo smo se zajebali pa smo rostilj stavili na bitumen....botumen,
batumen.... vhatever na nesto sto je skoro kao plastika tako da rostilj posle nije hteo
da se odvoji od moje zgrade, iliti zalepio se za zgradu.
Pojeli smo par rostilj kobaja i lepo se zajebavali na krovu zgrade.
Znate li kako se mocno osecate kada vidite ceo grad...

Ako idete ne naginjite se previse, ne gledajte dole nego pravo i gore i samo
se trudite da imate tlo pod nogama :)


Slika grada doduse ne sa moje zgrade al princip je isti sve su ostalo nijanse :)

A onda sutradan i rodjendan

Glava me bolela jos kada sam posao a sunce uprlooooo....
Posedeli smo u restoranu par sati klinci se malo igrali napolju
a sunce uprlooooo da sprzi sve...
Kada smo otisli kod malog u stan konstatovao sam da je komp vec sjeban, neki sistemski fajlovi izbrisani...
Naravno sad to opravljaj...
Nakon oko sat vrmena klinci su me smorili i ja sam zaspo pored njihove buke.
Posle sam jos malo posedeo i zapalio kuci...
I pao na krevet mortus umoran...

Joj ala je juce bilo super na rostilju, napisacu malo vise kasnije sada treba da se spremam da idem na rodjus onog malog klinca... Nadam se da cu preziveti :D
Evo malo zezanja sada a ako dodjem ziv dopunicu ostatak posta

Srecan svima prvi maj i uz to srecan svima i uskrs :)
Ja se bas ulenjio, od 26 aprila nista nisam napisao a rekao sam da cu se potruditi da budem cesci. Pa evo nadam se da ce se to promeniti.

Ajd sada sta je sve bilo novo za ovih par dana...
Bio sam u pravu sto se tice rodjaka, odma drugi dan su me zvali oko deset ujutru da pitaju kako se izlazi iz jebene igre...
Odma sam se morao dovuci tamo i namestati igre narednih 7 sati skoro....
Zato sam bio nadrndan jako ovih dana u stanju da postanem kanibal Zec i jedem samo zecetinu
Toliko su mi zivci bili otisli.
A smirili me Goca i Dule, iz prodavnice u komsiluku (pozdrav svima tamo ako neko od njih cita ovo Daca mozda), sedeli smo i pricali i totalno sam se opustio...
Ne znam koliko sam glupavih "poziva" do sada imao, samo znam da su bili totalno nebulozni, a kompijuter se gasio gasenjem produznog... uzas.
Sve u svemu danas sam miran a i bili mi drugovi pre neki dan gledali smo film, i izgubio na opkladi oko obicne recenice koju nisam dobro cuo. Sto bi znacilo da uz obruc sada ide i cokolada, sada se bolje osecam i nekako lakse...
A uz to zahvaljujuci posebnoj prijateljici sam skontao kako najizad ubacivati slike na blog tako da evo jedne, zove se Andjeo :)