Kako se to moze definisati?
Da li sam ja sada sebican i patetican sto sedim ovde u sobi i krijem se od stvarnog sveta?
Dedi se stanje malo poboljsava ali su dosli rodjaci pa oni pomazu (citaj skoro sve rade) oko dede.
Ne znam koji mi je, kazu mi da cu morati ja biti glava kuce, spominje se dom... milion stvari se spominje a ja se bojim izbora bilo koje...
Da se moram drmnuti iz te ucmalosti vidim i sam, necu da prodjem ko neka glupa statistika, jebe mi se za sve to samo se moram osvestiti jos vise... kao da sam u nekoj tamnoj sobi i vidim vrata ali podsvesno ih ne zelim otvoriti. Zasto???
Volim mrak i taj mir sto donosi ali istovremeno mrzim tu tisinu koja ide sa njim...



Tama

Uvek ti kazem da te mrzim
Mada te obozavam kada te kroz prozor ugledam
Kako polako ides ka meni
Kada u tebi ljude ubijaju
I kada devojke vriste za pomoc iza onog coska
Ja se u svoj mir upustim...

Ti tisinu i snove stvaras
Samo tu tisinu krici paraju
Dok meni smirenje u dusi stvaras
Napolju druge ojadjujes
Ali kada smo sami ja i ti, zatvoreni u sobi
Onda te mrzim i prezirem te

Mrzim taj mir sto stvaras,
Tu tisiniu sto donosis
I strah sa kojim plasis decu
Sav taj lazni spokoj sto stvaras...
I sve lazi sto nosis

Najgore od svega je, sto sta god ucinio
Ja i ti cemo vecnost provesti
Zajedno biti
A lik sa nozem ce uvek biti negde sa tobom
Ja cu ga cekati
Ljubavi moja...


by Mad Zec