I ove te noći nema, ne javljaš se. Otvaram prozor, osluškujem zvukove, nadam se da ću čuti tvoje korake. Tišina. Samo tišina, uzdišem. Čekam, ali se čini besmisleno. Samoća me ubija, trebala bih se početi navikavati na tu samoću. Znam da se više nećeš vratiti, trebala bih se pomiriti s time. Ali kako? Treba vremena, da naučim voljeti sa pola srce, da prestane boljeti, da se prestanem nadati. Uzalud čekam, znam da se nećeš pojaviti, nećemo se više skrivati u sjenama, nećemo tajno razmjenjivati poljupce. Sada mene boli, ali s vremenom će prestati. Ti si onaj koji se treba bojati, tebe niti jedna neće voljeti ovako. Ni prvu se ljubav ne voli tako, tako se voli samo jednom u životu, samo jednom ili nikada.