Prodajem svoje snove

četvrtak, 30.03.2006.

Zivot je igra na srecu...

... ali svejedno ne treba riskirati.

U jednom trenutku, sve je gotovo. Game over. Oni sto su se do maloprije smijali, oni koje si vidio prije samo nekoliko dana... njih vise nema. Jedna luda igra s motorom, jedna luda mladost i jedna luda recenica:"Ne moze se nama nista dogoditi.", dobila je najgoru mogucu kaznu. Zar svoje greske moramo na taj nacin placati? Zasto nema mogucnosti da se dobije samo opomena, ukor pred iskljucenje?

Samo jedna greska. Nista vise, i netko tamo gore odlucio je uzeti ih. Nije na nama da se ljutimo, zalimo, jer ionako tu nista ne mozemo prominiti. Jedino sto upravo ta bespomocnost boli najvise.

Kad su vec morali otici, zasto ne bismo mi ucili od njih? Ali ne. I dalje se vozi neoprezno, i dalje se vozi bez kacige, i dalje mladi misle da im se nista ne moze dogoditi. Zar nije ovo pokazatelj da moze? I kad to najmanje ocekujes, i kad te najmanje strah.

Apeliram na sve vozace, bilo motora, bilo auta, razmislite dvaput prije nego sto sjednete na motor bez kacige, u auto i ne vezete se, prije nego sto nabijete gas da bi vidili koliko masina moze ici. I vama se moze svasta dogoditi, nemojte da vase obitelji za vama placu, ne dajte da vas se zaboravi.

Ovaj post posvecen je Mariu Coricu i Martinu Vukorepi, tragicno preminulima 29. ozujka 2006.

ponedjeljak, 27.03.2006.

Ja tarzan, ti jane (naslov nema veze s postom)

Evo mene opet s isprikama. Kompjuter mi je totalno usran, mislin da je ovoga puta gotov zauvik. Svjetlost vjecna svjetlila njemu.

U svakom slucaju, ionako nisan imala puno vrimena za pisat novi post, s obzirom na to da san jako angazirana u zadnje vrime. Prva stvar je uredivanje onog sranja od skolske web-stranice, za koju smo vec napravile nove nacrte za dizajn, sredile neke clanke, intervju s cotom g4 preksinoc u crtaoni. Trenutacno trazimo pojacanja pa ako neko ima zarku zelju, moze se javit. Jedini uvjet je da mora bit iz nase skole, dakle GAV u Sibeniku, i ne smi biti maturant jer oni ionako idu ca ubrzo.

Druga stvar je u izlascima. Previse izlazin, pogotovo ako se uzme u obzir cinjenica da san priladena, iman upalu sinusa i upalu uha, zbog cega uopce ne cujen na livo uho.

Inace, intervju je prosa famozno, sam koncert je bija fantastican, san snova, apsolutna genijalnost u svirci. Tipovi su pristupacni, otvoreni, simpaticni i zabavni, sta je sve napravilo laksim s obzirom na to da nan je ovo bija prvi unsupervised intervju. I prvi uopce, nekima. Pa nan se u po razgovora pokvarija diktafon, osramotile se malo, ali zahvaljujuci prijateljski nastrojenim momcima iz cote g4, uspile smo se i same tomu nasmijat. Vise o njima mozete procitat na njihovoj stranici, i album im je skroz dobar samo da se zna (mi smo ga dobile besplatno, ko vas jebe luzeri).

Ne samo da neman inspiracije, nego je jutro, provela san 4 sata u glazbenoj i ne da mi se ovo raditi, ali osjecan nekakvu duznost prema vama.

Pa da ne baljezgan puno, ostavit cu se intervjua, koji cete ionako moc procitat kroz sljedeca dva tjedna, kad sredimo tu prokletu web-stranicu.


Pricat cu van o svom dozivljaju iz crtaone u subotu. Ja san jos pod dojmom svega toga, em sta je to bija prvi konc nakon misec i vise dana, em sta je upravo ovaj konc bija prejeben. Doors, Zeppelin, Deep Purple... mislin, triba li van ista vise rec? Jos par autorskih stvari s novog albuma, stvari koje tako neodoljivo podsjecaju na Doorse... Ajme perfekcije za subotnju vecer. Jos samo da nekako skupusin clanak o tome...

Garant ste primijetili da neman pravilne interpunkcije, nema nasih slova, pa cete morat skuzit sta pise... to je zato sta san prisiljena pisat na bratovon kompu, i to dok je on u skoli jer mi ne dozvoljava pristup. Plus pisen u notepadu.

Pa to bi bilo to, ako mi jos ista padne napamet, napisat cu.

Ako ste kojin slucajen zbunjeni, vise neman upalu uha, sinusi me ne bole, grlo je ok, samo jos malcice ripljen ko da umiren... prvi dio posta je napisan u subotu popodne, a durgi dovrsavan sad, ponediljak, neman pojma koji je datum al eto.... Pisat ce na vrhu.

Pozdrav svima, i ne zaboravite se javit s idejama za stranicu,

Vasa

LudaKrava

subota, 18.03.2006.

Ha?

Ma ono... naslov

*čuje se smij iz pozadine, budalasto hihotanje, skvičanje i slični prašumski zvuci*

*jedna cura sidi odvojeno od svih drugih i muči; približava joj se druga cura*

-Pa do bro, šta je tebi danas?
-Meni? Ništa.
-Kako ništa? Šta si depresivna?
-Ma nisan depresivna.
-Pa sidiš tu, ne govoriš, ne smiješ se... šta ti je? Jel te neko naljutija?

'e sad me neko naljutija... pusti me na miru, aj ća, biži.... pa dobro ako ti nećeš... ja ću'
*cura se digne i ode ća*


Top bi bija kratki sažetak zadnjih par dana. Zašto ljudi ne mogu pustit čovika da na miru bude ukurčen ako baš oće?


-Imaš problema?

-Šta buljiš?

-Ma dobro koji je tebi kurac?


Blablablaseveblablablaštiklablablablanovacollistaršminkablablablakojelipovrimedanasblablabla... i ja se isključin.


Ma sranje. Znaš... sranje. Sve je sranje.


Znate onu tanku granicu koja dili genijalnost i ludilo? --- Prišla san je.


Smisao?


Pa da, dosadna san. I dosadno mi je. Stagnacija.


Osjećan se impresionistički. Jap.


Smišno, ne? A i nije. Tužno je.

--------------------------------------------------------------------------------

Lakoća kojom određena mišljenja postaju opća, proizlazi iz nesposobnosti većine ljudi da stvore vlastito mišljenje osnovano na vlastitom razmišljanju.
Gustav Le Bon


Čovjek je mjera svih stvari. Što je mjera čovjeka?


Ako znamo da je x2 + 28934 = 5268042, ko kaže da x mora biti 2288.909784?
x je beskonačnost.
Svaki je broj beskonačan. Ljudi nisu. Da li su brojevi jači od ljudi?

Sve što se spoznaje ima broj jer se bez njega ništa ne može ni shvatiti ni spoznati.


Je li moguć život nakon izlaska iz maternice?


Hier kommt die Sonne.


Jeste znali da tečno govorin njemački?


Ich suche einen Engel. Jemand da?


Nichts. Niente. Nothing. Ništa.


Želin naučiti francuski. Ali neman cajt. D tajm iz mani.


Glasno je ode. Šesta ura, Lea referira šibensku arhitekturu. Dosada.


-Šta?


-Šta bi bilo?


Treći je misec, a ja se smrzajen. Di ide ovaj svit?


Znate tko je Sophie Germain?


Opsjednutost borjevima je opasna.


Moran prestat pisat,


Počnite trčati.


Zbogom.




Zasad.

<	ožujak, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv