Jesam, izgubila ga. Nije mi žao. Vani je tako krasno bijelo i toliko puno snijega da je prekrasno.

Imam želju da odem van napraviti snjegovića, da se odem sanjkati, na klizanje, na grudanje.

Auto je ponovo sređen. Lampice ne gore više, ali je bilo dva sata posla. Ili se to meni prodalo jer su mi poslije bile pošemerene sve stanice na Radiju. Što nije imalo veze s gorećom lampicom od motora. Više nije tamo internet, pa nisam mogla blogati, a kad sam oko pet napisala nešto suvislo ode blog na Planetu izgubljenih blogova.

Sapunica je on. Trebalo bi složiti neki dopis, no sad je dosta. Mislim posla.

Ipak ću malo prošetati. Sve je puno snijega, a ja volim kad mi škripi pod nogama. Koliko je snijega palo, smijala sam se i mislila da bolje da sam na auto stavila klizaljke, a ne zimske gume.

Putešestvije su danas dobro prošle. Miško se je ponovo ponašao kao gospodin. Kraj mene je mineralne, a na televiziji drama. Koja to i nije.

A netko mora biti na nekom drugom mistu :)))))

A ja ode na snijeg....
A nije mi krivo što sam izgubila blog.