Zaboraviti će i najjednostavniju stvar....

Par tjedana nisam kupila Gloriju i danas jesam. Tri puta sam rekla daj mami. Naravno ostavio je u autu. A mama tjednima si želi Gloriju(pitala me za istu svaki četvrtak zadnjih mjesec dana) i naravno ja je kupila iako je ja pročitam kod frizera. Glorija za mamu. Kasnije sam se čula s mamom i čula da je nije dobila. Bila sam ljuća, a još sam bila još lošije raspoložena kad sam u pola devet došla doma i mama je nije dobila. Jest da sam u međuvremenu nazvala i nju, ali što je važnije od lampica i božićna ugođaja. Kakva Glorija i kakva briga za druge ljude. Za osobu koja svaki dan čuva njenu djecu. Nekim ljudi ne mogu ispuniti ni najjednostavniji zadatak ili nešto za drugoga. Samo su sebi bitni i u momentu kad im se nešto kaže zaborave. Jednostavno im nije bitno. Sami su sebi najbitniji.

A danas je moja mama bila na pregledu. Ima cistu u dojci i sumnjaju na rak.Obavila je još neke pretrage i rezultat će znati za tjedan dana. Usput tek toliko da kažem ima i upalu pluća i svaki dan čuva unuke, a i skuha ručak za užu i širu obitelj.

Ja jesam protiv. Ja jesam da malo odmori. Ne sluša. Ta je ta generacija. Ne sluša. No zaželjela si je Gloriju koju sam kupila ranom zorom i samo sam zamolila da ju ostavi i da je ona nađe. Jer je veseli. I nju sam zamolila da joj je da. Da se veseli. No tko pita.

A mene užasno žalosti što ja moram sve sama. Što u nikoga ne mogu imati povjerenja da obavi i najjednostavnije stvari. Ma nema šanse.

Kuća puna ljudi danas, ali nikoga da preuzme moje pismo pa moram još k tome sutra na poštu. Kako je riječ o nečemu s povratnicom, pretpostavljam da me čeka poziv na sud. I nimalo me ne veseli. A samo je trebalo pogledati kroz prozor kad se je čuo poštar i preuzeti pismo.

A još jedan sms, i naravno ne. I poziv u kojem sam ja rekla ne. Ne zaleđenoj cesti u gradu iako možda i nisam trebala. Sigurno nisam trebala. Skroz nisam trebala.

No cesta je skliska. Vani je magla. Ja sam u pogonu preko 15 sati...Izgovor zlata vrijedan....

Sram me je. Doista mi je neugodno. I ne samo zbog Glorije....

A nalaz...tko zna kakav će biti. I možda nije strašno. No samo prije 50 dana prestalo je kucati jedno meni ipak predrago srce. Nema dana da se ne sjetim više sa sjetom nego tugom. Isto zbog toga. Možda i zbog toga sam osjetljiva i previše. Stvari nisu jednostavne. Nikada nisu jednostavne. Niti jednostrane. No u ovom momentu dosta mi je izgovara i svojih i tuđih. Izgovara na sve strane. I od svih po redu.