Bio jednom jedan mali plavi, zgodan i prazan (sin obrtnika kojem se cijeli svijet vrtio oko motora)... bili smo zajedno tad i nikad više.

Bio jednom jedan lijepi, crni. Zgodan, tužan i pametan...Proveli smo godine zajedno i sve je pomalo otišlo k vragu....bili smo zajedno tad i nikad više.

Bio jednom jedan simpa ćelavac. Svirač i kompjutoraš....Udarna kombinacija. Sad mi je smiješan razlog radi kojeg smo se razišli, ali tako je to bilo....bili smo zajedno tad i nikad više.

I opet je bio ćelavac. Pametan i drag. Dobar do zadnje kosti u svom tijelu. Prekrila ga crna hrvatska zemljica...Snivaj mirno zlato moje....bili smo zajedno tad i nikad više.

Ćelavci su mi postali sudbom. Bio je siromašan i nerealan. I svi su mu bili krivi...Otišla sam jednog dana....bili smo zajedno tad i nikad više.

A sad...žubor...potok se propinje kroz krševito tlo..teče, pa nestaje, teče pa nestaje...Studen je vani zrak, a ja ....čekam zeleni dan...bojim se da smo zajedno sad i nikad više.