Nekoć je, u mom društvu, postojala udruga SKB. SKB je kratica od Suh kako barut. Članovi su bili prijatelji koji nisu imali partnera već duže vrijeme.
Himna im je bila ona Čolićeva «Pogledom me miluje, k'o da me dodiruje...»...I dok smo se, mi, parovi stiskali, plesali, ljubili, uz te stihove, eskabeovci bi se, kolektivno, zagrlili i «plakali», izljubili međusobno.
Kako je, jedan, frend imao tiskaru, čak su i tiskali članske iskaznice.
Što je, sada, s članovima?
Osnivač je u sretnom braku, ima sina, a i ostali članovi su se, nekako, uparili, makar privremeno. Neki, iz društva, koji nisu, tada, bili eskabeovci, to su postali...
Eh, sada bih ja mogla osnovati neku sličnu grupu građana.
Svaki pokušaj intimnog druženja s Mužem propadne.
Sinoć je, baš, bila prilika. Izgledalo je perspektivno: obje kćeri spavaju, granice umora podnošljive, Muž sretan jer ga je «ženica pustila da s dečkima ide na nogomet», a ja zadovoljna jer sam bez šaltanja programa, na miru, gledala TV...Starija je rano zaspala, a Mlađa se ne buni ako je dojim i gledam TV, za sada...
Krenuli u sobu. Legli. Počeli se maziti, a onda...Starijoj je pun nos «Mama, daj mi majamicu, cuji mi nos!».
Odem po maramicu. Obriše nos. Vratim se u krevet. Nastavimo sa započetom aktivnosti,a ono «Maaaamaaaa, špjicaj mi kapi u nos..»...
Čujem da šmrca, govori «kroz nos», počela i kihati...K vragu i seks, samo da ne dobije temperaturu jer će napol nesprovane noći postati kompletno neprospavane...Već me hvata jeza.
Nosim Aquamaris, špricam u nos, ispuše ga...
Malena se počela meškoljiti u krevetiću...Nije vrijeme za dojenje, još ne bi trebala biti gladna...Podrigivanje, grčevi, kolike...?
Ah, dobro. Smirila se.
Vraćam se u krevet.
Opet podgrijavamo «juhu».
Skoro je zakipila kada čujem kako Starija silazi s krevetića, tapka nožicama, penje se na naš krevet «Tata, kaka mi se!».
Kako se na mami ipak nije vidjelo u kakvom je bila stanju (ništa ne viri, ne strši... : )), vodim je ja na zahod.
Malo sjedi, piški i zaključuje «Pjevajilo me. Guza me pjevajila».
Tako ti je to kada dijete ima lažljivu guzu : )
Lježe u krevet, i ja isto. Veselo zaključujem kako Muž nije zaspao.
Nije prošlo niti dvije minute «Tata, kaka mi se!».
Ok, opet je vodim do wc-a. Ovaj put je guza govorila istinu.
Već postajem nervozna i umorna. Skoro pa mi se više i neda.
Muž budan. Vraća mi volju.
Starija šmrče, kiše...I, naravno, uvukla nam se u krevet. Između nas.
Vidim da ju je, stvarno, pukla prehlada. Srećom nije vruća, a ja ću se, već, nekako ohladiti : )
Zbog čega, sada, pišem, umijesto da se bacim u akciju?
Utakmica: Dinamo-Rijeka i grozničavo provjeravanje teleteksta uz podrhtavanje ruke u kojoj je papirić s uplatom na sportskoj kladionici :P
Eh, da mi je do inaćenja i da, ovakva, situacija i meni ne škodi napustila bih teren kada, On, večeras, poželi dati gol.
A, ovako, i ja se veselim, mogućem, zgoditku. Nakon toga ću gunđati, ako mi se, i dalje, bude dalo ;)
