Evo me!!!!
Nisam vas zaboravila, nisam nestala...Živa i zdrava! Zapravo sam malo prehlađena. Bila sam na redovitoj kontroli s Kćerkom, kod pedijatrice, a, kad ono, doktorica bila na, nekom, seminaru i kasnila dva sata!!! Tako su na red došla i bolesna djeca a čekaona je još bila krcata zdrave djece koja su, samo, došla na sistematski, cijepljenje...
Bolesna dječica kišu, šmrču...Ne slutim dobro.Ali ne mogu tražiti, još jedan, dan slobodnog. Jedva sam nažicala i ovaj.
Kćer je napravila «škandal»...Oralno cjepivo je pljunula, vikala «Neću!», «Bljak!»...Na kraju se namrštila na doktoricu i pogledala je jako ružnim pogledom, a sestri je mahala «pa-pa» i poslala pusu.
Nakon dva-tri dana, evo ti Nje, kašlje, kiše, šmrče...Pokupila sam i ja. Dežurna njegovateljica.
U ovom vremenu što me nije bilo, svašta sam prošla...Iselila Muža iz kuće, ja se preselila kod svojih, išla sam živjet kod Prijatelja, išla na bračnu terapiju, sama odlazila kod psihijatra, razvela se, pomirila se, preudala se, postala lezbijka, molila doktora da mi propiše Prozac, kupila Aktivin-H...Ma, svašta sam napravila-u mislima :)
I sve je ostalo, manje-više, po starom.
Ah, da...Prijatelj, onaj s koji sam bila na kavi, i ja, više ne komuniciramo.
Emocionalno naporno je postalo.
Više njemu nego meni.
Ja sam umorna, za krepat. Kćer se budi po noći, priča u snu, bacaka, koprca ,otkriva, a ja se budim na svaki šum. Tako spavam, u prosjeku pet sati uz konstantna buđenja. Da počinim, nedajbože, zločin, vjerojatno bi rekli da sam bila smanjeno ubrojiva.
Doduše, ona zaspi bez moje intervencije, ali ja, stalno, pazim da je deka na njoj, da ne lupi glavom u krevetić...Nekada me probudi, namjerno, da mi kaže «Mama ,tata nana» i pritom stavi prst na usta i kaže «Pšššš».
Muž radi, i dalje, do šest, sedam, osam...deset! Valjda fali Djetetu, po danu, pa ga gleda, po noći, kako spava.
Kada, konačno, stigne kuće, Kćer se, sva, ozari i trči, prema njemu, «Tatica».
Čak je znala ispuzati iz svog krevetića i popeti se na naš, veliki, pa leći pored Muža.
Nisam, baš, sigurna, da se ne može i drugačije organizirati taj posao ili, makar, naći neki drugi.
Ja izlazim iz kuće u 7 i 15, vraćam se u 16 i 30 i odmah prelazim na drugi posao. Onaj, najčešće, draži posao, posao mame.
Slušam ja svoje menopauzičarke, redom nezadovoljne brakom pa se to generalizira i na cijeli život.
Kažu da je život prekratak za kompromise i da muškarci imaju dvije glave, ali niti u jednoj mozga.
Drastično? Možda. Trenutno sam kronično iscrpljena tako da se neću buniti niti previše razmišljati o toj tvrdnji.
Ali ne želim u pedesetoj tako razmišljati. I ja mislim da je život prekratak da se, u njemu, ne uživa. Ne želim biti žrtva. Nisam od onih žena koje, stalno, uzdišu i žale se. Ja, nešto, i poduzimam. Uostalom, sreća je u meni. Pitanje je koga ću sve uključiti u svoj, sretni, svijet.
Kakav je odnos s Mužem? Loš s tendencijom na bolje. U biti, prolazan. Dva kroz tri, ali više prema dvojci. Potrebno je zajedničko vrijeme i aktivnosti da se odnos gradi. A svaki odnos je živo biće. Uvijek ga moraš hraniti, maziti, njegovati...Odnos nije statist, komad namještaja...
Muž je na stanu i hrani, kod mene. A kada ga ima, npr.vikend, nismo sami već kod njegovih, s prijateljima... Znam da mu nije lako, ali hebi ga, nije niti meni.
Meni je obitelj na prvome mjestu. Emocionalni odnos mi je važan.
Mogu biti sama. Bila sam i samohrana majka, u mislima. Ne treba mi muškarac da budem netko i nešto, ali je ljepše uz nekoga koga voliš.
Malo sam se potrošila (ne fizički to činimo jako rijetko :)). Potrošena sam osjećajno, ali se mogu izgenerirati.
Pomanjkanje sna i konstantno buđenje poremetili su mi lučenje kortizola, serotinina i sve te biokemijske procese koje sam, inače, imala pod kontrolom jer sam zdravo živjela.
Osjećala sam se rasuto. Puzzle kojem nedostaje dio.
Prijatelj me punio energijom. Osjećala sam cjelovitost uz razgovor, dopisivanje...Preokrenuli smo svaki kamen i ispod svakog našli teme za razgovor. Zapravo je bio moj nekonzumirajući ljubavnik.
On je bio muška energija. Prisutan.
Sada se, kao što je, več, rečeno, ne čujemo. Muž presretan zbog toga. Ja, pomalo, nesretna.
Toliko o muško-ženskim prijateljstvima.
Još ću pisati o tome.
Nadam se ne, tek, za mjesec dana....
Dižu me, kolegice, s kompjutera, počela je marenda.
Voli vas, SheDevil ili kako me Muž zove VragBaba :)
