Ideja
Htela sam da rasecem grudi
i iskrvarim na smrt.
Ali uzalud,
smrt je vec stigla
onog trenutka kad si mi slomio srce..
Tvoj neko..
U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom...
Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom...
Pesma beše o suncokretu... do zla boga žalosna...
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna...
"Kis napraforgo..." Lepi goropadni cvet...
Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet...
Da sazna što u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti?
Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...
Pipneš jedared šlingu u bećaruše...
Pa cela veka snevaš divlje jagode...
Zbog nje se rime raspare i naruše...
I sve bi htele da se njoj prilagode...
Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...
Balasevic
"Vraticu se ja, kad sve ovo prodje..."
Jeste li znali da misevi plivaju? I to u soku od krusaka, jabuka i limuna? Eee, plivaju, tj. bar ovaj opticki, za ostale ne znam..
Da se pohvalim! Dala sam uslov! Jupi!!! (mada ne znam koliko je za hvaljenje davanje uslova u septembru, no, dobro sad, necemo se zamarati sitnicama :) )
Evo, opet mi se desilo isto.. Sve dok nisam sela uz komp znala sam sta cu da pisem, a sad, prekid filma.. Ccc.. Godine ;)
Danas sam uspela da se uvucem u neke stare zelene tregerasice.. Covece, za 4 meseca sam smrsala 8 kg! Doduse, sad sam kao dosla na neku idealnu tezinu za moju visinu (metar i zelja da porastem, kako se izrazila jedna osoba)..
I posto vise stvarno ne znam sta da pisem (a buljim u ekran vec 5 minuta i kopam po mislima) da stavim jednu skoro nazvrljanu "stvar" i da se vratim slusanju Kerbera..
Duhovi vode su uzburkali krv.
Utvare snova su spremile postelju.
Moci ces da lezis na ostacima duse.
Kao latice padaju suze.
Sve je spremno za tvoj dolazak.
Kada sanjamo...
Zatvori oči
Ja ne znam da li ću moći
Da sanjam ovaj put
Sanjamo boje
Nije važno da l' su moje ili tvoje
Ljubiš me na ulici
Uvek dodješ mi
Zatvoriš oči i sanjamo
Samo još jednom
Neka bude još jednom
Poljubi me na ulici
Neko kuca na vrata
Zašto otvaraš strancu
Sa osmehom na usnama
Ne znam da li je gotovo
Al' da li pamtiš ono što sam rekao
REF(2X).:Svet je lep kada sanjamo
Kada sanjamo
Hajde zajedno da sanjamo
Da sanjamo
Piloti
Ova pesma moze mnooogo da me oraspolozi :) Ko ce znati sto? :)
Iskre
*****
Dovuci jednostavne reci
pred moja vrela stopala
i nateraj me da klecim..
Da im se divim i slavim ih.
Mozda tada odrastem...
****
Izvlacim te iz misli svakoga dana
u nadi da ces cuti zov cvrcaka
upletenih u kosu
i reci omaskom zakacene iza uveta...
Budi tu... Samo budi tu..
Ne zgraza me los okus
kojim se zivot oblaci
ako jutra i noci
umiru daleko od tebe.
Samo u predvecerje
prilazim ti bos.
Tek tada dopustas mi
da prislonom usne
na srediste tvoga tijela
i usnama usmjeravam
plamen svijece.
Kunes se da u mojim rukama
dozivljavas pravo ljeto
da se sekundama mjeri
puls Vjecnosti
da te sjenka opija
mnogo vise nego svjetlost
da te slucajnosti ushicuju
a buducnost ne.
Opisujes mi grad
u ovoj sobi
bez vrata ka stepenistu
i pogleda na rijeku.
Nikad nemas hrabrosti
da naucis da kazes ne,
da provedes barem
jos koju minutu sa mnom.
Medjutim, priznajes
da je za tebe Sunce
vec pseudonim
umiruce zvijezde,
da se huk voda
ledi u krvi
i da si jos kao dijete
razmisljala o bijegu.
Tako ti osjecas
pa izazivas sumnju u meni
kako idem tvojim tragom
koracajuci u tami.
Vidi kako sam podmukao,
ili kako sam nepravedan,
ako si cak obecala
da napises predgovor
iducoj mojoj zbirci stihova;
pored velike srece,
lose skracuju dane
najduzih predvecerja.
Tvoj prakticni duh
nametnut ce ti neslaganje
nasa dva horoskopa.
Zasad se zabavljas
gledajuci u Univerzumu
nepreciznu kopiju
razlicitih hemisfera
koje postoje u mome tijelu.
Pravim se da vjerujem u mogucnosti
zadovoljan sam, u sustini
da kazem "do vidjenja, ljubavi"
znajuci da telefon
nece nicemu sluziti
kad mi nedostajes.
Smiri se, jer ne zelim
da te oslobodim obaveza
jos manje da te unistim
samo te molim
priblizi Veneciju
da budem tvoja gondola.
Da budem tvoja gondola
ne samo u predvecerje
vec ponekad
i pokoju noc.
Ali, samo cu te moliti
kunem se, da izmijenis
neke stihove
jer su pogresni.
Znam koliko si upucena
u pitanja metrike.
Znam da ces predloziti
da sve rasporedim u oktave.
Prislonit cu usne
na srediste tvoga tijela;
ostat ce neki stihovi
vise tvoji nego moji.
U tom cemo trenutku
biti blizi
kanalima Venecije,
gondolama u noci,
svim tim bijegovima
koje nikad nisi ostvarila.
Traziti jos?
Previse je.
Venecija, medjutim,
zivi i bez nas u njoj
i, gore od svega,
a da nikad u njoj nisam bio.
Spusti svoje ruke
na moju glavu.
U ovom trenutku postojis.
David Morau Fereira
Uzdasi..
Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik
Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom
Ni nezna da je prohujala tama pod prozorom
Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled
Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led
Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je?
Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetaču još crtam tvoj profil
Suvisna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleća stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen
Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...
Djordje Balasevic
Po prvi put
Gospodin Nicovic je rekao zeni da ne zeli vise da je vidi i da na bude u stanu kad se vrati sa posla.
Rekao je to strogim glasom. Imao je ozbiljan izraz lica.
Svezao je zelenu krvatu sa zutim linijama koju mu je poklonila za godisnjicu koju je zaboravio.
Mrzeo je tu krvatu.
Uzeo je papire sa stola. Na pod su pali njeni ljubavni romani uz koje je plakala u pauzi izmedju gledanja serija.
Danas prvi put nije rekao da ce ih baciti u kontejner ispred zgrade koji prazne na mesec dana.
Zatvorio je vrata.
Ljudi su vristali dok je skakao sa prozora kancelarije. A njega, po prvi put, nije bilo briga.
Tvoje ime
Prolazi vreme kao otkucaj sata
u daljini cujem glas koji me doziva
osetim dodir tvoj
i vidim odsjaj, senku lica tvog
prepoznajem tvoj lik
jer jos uvek si
u srcu mom...
Koliko noci,
koliko dana
bio sam usamljen
i ostavljen na zidu srama
da kajem grehove
a ti si negde daleko skrivena od pogleda mojih
u snovima mojim zivis
za tebe jos uvek se molim
Na usnama mojim je tvoje ime
na telu mom jos je tvoje ime
Na usnama mojim je tvoje ime
na telu mom jos je tvoje ime...
Jer ti si nesto sto ne zelim
nikako da zaboravim
pokasaj da shvatis
da jos uvek te volim...
Puls
Jedna slika (subota)
Hocu da imaju tvoju kosu
i tvoju dobrotu
Hocu da imaju moje oci
Da ih lepo vaspitamo
Da ih volimo
i da se volimo
a da oni to osete.
Da oboje vidimo
prve korake
i cujemo prve reci
I plakacemo
kad se budu zenili i udavale.
Zagrlicu te, poljubiti
i reci
Hvala ti za andjele
Skice (petak)
Kocka secera je pala na pod
Slucajno si je zgazio kad si usao
Mrzim sto moram da usisavam
Ali volim to sto si dosao
*
Probudila sam se a ti si jos spavao
Sunce se svadjalo sa roletnom
Opet sam ti umazala jastuk maskarom
A lice sam ti oprala poljupcima
*
Boli me glava i spava mi se
Skuvao si mi caj od kamilice
Namestio si krevet i upalio lampu
Znam da cu imati lepe snove
*
Nemamo para da idemo na more
Vreme za bazen ce nam verovatno faliti
Ali cemo se videti za pola sata
Srecna sam
Gusari
Svetlost na mom dlanu,
potreban je lek za slobodan minut.
Kreni-stani,
idemo natrag na put.
Leprsaju kose, vetar nam krade sesire.
I nizvodno, pa gde stignemo.
Obaveze stalno prekidaju bajku.
Necu vise da znam koliko je sati kod nas.
Otvori flasu s vinom i pozeli nam srecu.
Polako, ne juri,
imam u glavi vrlo precizan plan.
Podigni casu, zazmuri,
Ovo je samo prvi obican dan.
I mozda niko nece ni znati,
i mozda nikog necemo sresti.
I mozda niko nece ni zvati,
upomoc.
Dolazi noc.
A noc blaga, smiruje vetar,
srebrne vile nam masu sa neba.
Umor, pocetak velikog sna.
Kapetan vezuje brod.
I niko ovde nece da nas trazi.
I ako zelim bicu pijan do smrti.
Nema pravila i zakon ne vazi,
trcim u krug, a sve se igra, sve me vrti.
Srecan sam, to je cudesan dar.
Hiljadu zvukova, a ni z od zla.
Jos samo korak i savladacu strah,
sve je proslo, sve je iznad nas.
N. Vranjkovic (Zaovdeilizaponeti)
Vazduh, voda... (ponedeljak)
U mojoj kosi vise nema tvojih prstiju.
A mesto im je tamo.
Oci su prazne jer se ne ogledas u njima.
Ruke su hladne bez tvojih.
Kozi je najtopliji pokrivac tvoja.
Sa njome je i dusi toplo.
Telu trebas.
Srcu trebas.
Iskreni osmeh na tvom licu
je najlepsa slika za laku noc,
a sanjivi poljubac najprijatnije dobro jutro.
Ne umem da ti opisem
koliko mi nedostajes.
