Gusari
Svetlost na mom dlanu,
potreban je lek za slobodan minut.
Kreni-stani,
idemo natrag na put.
Leprsaju kose, vetar nam krade sesire.
I nizvodno, pa gde stignemo.
Obaveze stalno prekidaju bajku.
Necu vise da znam koliko je sati kod nas.
Otvori flasu s vinom i pozeli nam srecu.
Polako, ne juri,
imam u glavi vrlo precizan plan.
Podigni casu, zazmuri,
Ovo je samo prvi obican dan.
I mozda niko nece ni znati,
i mozda nikog necemo sresti.
I mozda niko nece ni zvati,
upomoc.
Dolazi noc.
A noc blaga, smiruje vetar,
srebrne vile nam masu sa neba.
Umor, pocetak velikog sna.
Kapetan vezuje brod.
I niko ovde nece da nas trazi.
I ako zelim bicu pijan do smrti.
Nema pravila i zakon ne vazi,
trcim u krug, a sve se igra, sve me vrti.
Srecan sam, to je cudesan dar.
Hiljadu zvukova, a ni z od zla.
Jos samo korak i savladacu strah,
sve je proslo, sve je iznad nas.
N. Vranjkovic (Zaovdeilizaponeti)
