Stanka
Slučaj je želio da se na putu zaustavim kako bih predahula od vožnje, popila kavu i pregledala mailove. Koji slučaj! Dok sam se smještala na sunčanu stranu stola, čujem piskutav glas i ugledam mršavicu koja širi ruke i prilazi mi. "Draaagaa...", a ja nemam pojma tko mi se obraća....mozak slaže slagalicu u fragmentima, brzinom ispisa slika dok mi ona prilazi i govori ime ja još neznam tko mi je tu....
Očiii, njene sitne podle oči zaustavile su vrtuljak traženja, sjećanje se vratilo.
Ne naročito zainteresirana pozvala sam ju da sjedne i tada je uslijedio njen monolog.
Prvo, da je tako sretna da me vidi, kakva je to slučajnost jer je baš neki dan s mamom pričala o meni.
Njen brat je bio moj zaručnik. Dečko veoma omiljen u ženskom društvu koji se zanimao za mene, mojoj frendici to nije išlo u glavu ali popustila je njegovom čaru i nekako nas spojila. U početku mi je bilo čudno jer ja sam bila onako nezamjetna, još i sitna, sama kosa od mene. Nakon vojske nije išao na studij iako je mogao, već se zaposlio. Ja sam nastavila uz rad vanredno studirati. Moji su ga obožavali, od staraca do bake. Imali smo planove, preselila sam se k njima da možemo zajedno na posao, budući da sam ja imala auto. Nakon posla ja sam često odlazila kod roditelja da im pomognem sa poljoprivredom i stokom. Da, ja sam bila seljanka, i njegovoj sestri i mami sam smrdila po štali kad bih se vratila. No nisu im smrdila jaja, meso, ni krumpir, ni mlijeko...koje sam donosila. Moji nisu mogli bolje, sve ručno i uz puno muke ali s ljubavlju. Tihi i nemametljivi kao i ja.
Željela sam da uspije naš brak jer smo se spremali na to, on je bio samo lutkica, i moment kad mi je rekao da sam obična i da bih se mogla više šminkati i da mu svi govore kako sam preozbiljna shvatila sam kao da je to dobro. Mlada. Ozbiljna. Da, samo s krivom osobom. On je trebao nekog tko će ga tetošiti, dijeliti komplimente, biti lijep i nasmijan uvijek.
Sumnjivo mi je počelo biti u momentu kad je bio kum na vjenčanju i suptilno mi rekao da ja nisam pozvana. Bilo mi je krivo ali prešla sam preko toga. No signali su sa raznih strana dolazili da je druga u pitanju. Njegova mama i sestra su mi to jedno jutro uz laganu tursku kavu rekle, onako... "Joj, neznam kako ti reći ali moram da ne doznaš od drugih...znaš da je Milan izgleda opet sa ....oni su išli zajedno u vrtić....haha...ma znala sam da će se opet spojit", kao da govori nekoj frendica a ne budućoj snahi. Ja sam išla do njega da ga probudim i onako snen mi promrmljao da ćemo pričati kad se vrati s posla. Taj dan sam bila slobodna, odvela sam ga šuteći na posao. Vratila se, pokupila stvari, napravila krevet, pospremila kuhinju, oprala šalice.
Ostavila poruku da sam im ključ ostavila
u sandučiću. Ništa više....
Nikad mi se više nije obratio. Njegova mama je redovito ispitivala poznanike kako sam...tobože.
I eto ona ispred mene laprda, pali treću cigaretu i niza sve nedaće iz svog života.
Hvali svoju djecu, spominje M koji živi u Sloveniji, kako će mu prenijeti moje pozdrave. I neka joj dam broj pa da budemo u kontaktu i kako se ono sad prezivam...Tu sam ju uhvatila za ruku i rekla neka to ne čini, da ja nemam potrebu biti povezana s njima i da broj ne dam.
Otišla je, već mi se kava skorila, još sam si jednu naručila. Da. Zadovoljna. Ništa se nije desilo.
Oznake: sama
02.05.2019. u 07:37 | 3 Komentara | Print | # | ^