kreativnost je jedini spas

HEJ YA!
Evo malo san se ulinila, a šta se može, utječe ovaj litnji đir na mene...
Završila je škola, proša i maturalni, a o svemu tome mi se i ne da pisat, jer ionako su većinu rekli moji drugovi surf_frei i dixy, a i smatran da neke stvari najlipše ostaju u uspomemama kad su u tvojoj glavi...
Inače ništa živo ne radin, čilam, bila san jučer na krizmi, bila san kuma rodici, JA san bila kuma rodici, juhuuu, je li to kome zvuči čudno!? uglavnom, zdušno sam rekla ODRIČEM na fratrovo pitanje odričem li se sotone i svih dijela njegovih, te san preuzela svoju dužnost da svoje kumče vodim putem vjere i kršćanske odgovornosti. BUAHAHAHAHA!!!! e, uglavnom, nakon toga je slijedija klasični dernek, po formuli dva glavna jela: svinjetina i janjetina + kolači u riga mi se kolikim količinama. ma prava slatka zabavica, jeeej...
Evo sad odmaran, razmišljan se di se odkotrljat večeras, do kazališta na dodjelu Antuna, ili do astronomije, te da li da iden prije toga na kupanje s Pletom ili ne... koje su to teške životne dileme, nemoš virovt! Ma ovo je život, bez škole, bez mature, mozak na pašu, provitravaš glavu i sunčaš tijelo... ludilo....
Samo čekan da upadne još koji dobri koncert i sritna san ka malo prase, život ne može bolje, triba se nauživat do prijemnih i dok ne nađen pos ovo lito...u nekom striptiz baru ili trako nešto, heheheh....
Aufwiedersehen ili kako se već to piše(3 godine učenja njemačkog, hm) dečki i curice, odoh ja krepavat!
jihaaaaaaaaaaaaa

Nikako da prođu još ova tri dana, rastežu se u vječnost, gušin se u beskrajnoj monotoniji i zjakanju...vrime sucks, samo čekan taj četvrtak...i petak norijadu, jeeej!

Slušala san uprav CD od Mars Volte koji mi je za prošli rođendan poklonija Đoni. To je baš neka čudna muzika, nije tip da bi moga onako je upalit da svira u pozadini, baš te tjera da je aktivno slušaš... skinila san tekstove s neta, masu su komplicirani i pola riči uopće nije iz klasičnog engleskog, a i masu su uznemirujući, pre luda neka kombinacija, ali baš opisuje zbrčkana i čudna ova dva protekla dana mog života.
U petak san s Krešom išla vani i vozimo se tako mi, svira Manson, nešto šta nisan slušala još od svoje «darkerske» faze, kad odjednom skužin da se vozimo van grada. ja ono mislin aj baš cool, ionako san bila raspoložena za đir autom, kad my darling skreće na Kvanj. Ono, fakin spooky, Manson, mračina, groblje i svitleći križ na groblju. ja ono gledan koji mu je k kad on parkira i kaže aj sidi na moje misto. HM? I onda moj mali mozak napravi klik i skužin da šta upravo slijedi su moji prvi sati vožnje. Naime, Krešo se lipo sitija da je jedino misto di bi mi prepustija auto za vožnju tamo di nikog ne mogu zgazit jer su svi već, pa, mrtvi.... I tako san ja napravila koja dva kruga po onom parkingu isprid groblja, iscerila san se ka kreten, vozeći isto tako i zaključila san da će vožnja za mene ipak malo pričekat,hehe
E, da bi se sutradan probudila oko podne, starci su mi doma, i Father mi dolazi da ide pokopat hrčka. Naime kad je ciknija oni su ga strpali u posudu od King sladoleda i stavili u zamrzivač u Zadru i sad tek nakon dva tjedna su ga zakopali ode u vrtal (gore od pape!). Meni je to malo bolesno, pa sad...
I za kraj jučer iden vani sa ekipom, slave se dvi dvice iz kemije i šta će nego udre prolom fakin oblaka! zabijemo se prvo ispod broda u docu, a onda u onu kućicu pokraj i napravimo štit od kišobrana, na onu bazu na koju su se rimljani branili u ratu. Dok san došla doma bila san doslovno mokra do kože, moje patike od 50 kn su se pošteno raspale, a ja san došla samo do jednog zaključka: Vuco je Božji poslanik na zemlji, a ovaj pljusak nam je kazna šta nismo išli na njegov koncert, hehehe....
I za kraj evo par stihova od Mars Volte, onih koje ČAK razumim:

Evo uvatilo me nešto večeras i krenila san prekapat po ladicama, vadit stare papire i dnevnike, možda zato šta san svratila na blog od malog pankera pa me to vratilo u ona neka stara vrimena i stara razmišljanja, a možda zato šta se u zadnje vrime osjećan (bezrazložno) prokleto staro, valjada zbog ovog kraja srednje i sve me to malo deprimira...a opet se veselin odlasku u Zagreb, samo pomisao šta ostavljan iza sebe...pa recimo da malo ubija tu iliuziju sretne budućnosti
...i tako san među svim onim smećem, pustim tekstovim pisama od hima, starim fotkama, nekim razmišljanjima, među svim tim san našla jedan tekstić koji me baš zaokupija, napisala san i to ne tako nedavno, možda prije koje dvi godine, ali čini se kao da su prošla stoljeća. e pa taj me tekst vratija u ono doba P.R.D.-a, pisanja NIRVANA po gimaziji, odlazaka u Primošten i nekih starih ideala. pa eto, ispuvala san prašinu s njega, i koga zanima nek čita...
Ide ovako:

Evo upravo san doznala da mi je sestrin hrčak umra, koje sranje, obožavala san tu malu životinjicu, bija je trčkarajuća krznena loptica, nikad neću zaboravit kad me jednom ugriza i pustija mi krv iz prsta šmišnić jedan, a na kraju smo ga skroz bili pripitomili, šeta se po cilom stanu slobodno, gura smjenke u obrašćiće...šmrc :( life sucks... a još kad pomisli da ću na faksu možda morat ubijat takva sljatka bića samo zbog pokusa! a meni je ža ubit i onog žohara šta mi istrči iz sudopera, skupin ga u papir i iznesen vani, neka trči gad jedan... životinje su zakon! a šta se može, life goes on, nema više Fritule (tako se zva), ostaje samo tuga...i knjiga iz povijesti...da se ubiješ, joj!