Slušala san uprav CD od Mars Volte koji mi je za prošli rođendan poklonija Đoni. To je baš neka čudna muzika, nije tip da bi moga onako je upalit da svira u pozadini, baš te tjera da je aktivno slušaš... skinila san tekstove s neta, masu su komplicirani i pola riči uopće nije iz klasičnog engleskog, a i masu su uznemirujući, pre luda neka kombinacija, ali baš opisuje zbrčkana i čudna ova dva protekla dana mog života.
U petak san s Krešom išla vani i vozimo se tako mi, svira Manson, nešto šta nisan slušala još od svoje «darkerske» faze, kad odjednom skužin da se vozimo van grada. ja ono mislin aj baš cool, ionako san bila raspoložena za đir autom, kad my darling skreće na Kvanj. Ono, fakin spooky, Manson, mračina, groblje i svitleći križ na groblju. ja ono gledan koji mu je k kad on parkira i kaže aj sidi na moje misto. HM? I onda moj mali mozak napravi klik i skužin da šta upravo slijedi su moji prvi sati vožnje. Naime, Krešo se lipo sitija da je jedino misto di bi mi prepustija auto za vožnju tamo di nikog ne mogu zgazit jer su svi već, pa, mrtvi.... I tako san ja napravila koja dva kruga po onom parkingu isprid groblja, iscerila san se ka kreten, vozeći isto tako i zaključila san da će vožnja za mene ipak malo pričekat,hehe
E, da bi se sutradan probudila oko podne, starci su mi doma, i Father mi dolazi da ide pokopat hrčka. Naime kad je ciknija oni su ga strpali u posudu od King sladoleda i stavili u zamrzivač u Zadru i sad tek nakon dva tjedna su ga zakopali ode u vrtal (gore od pape!). Meni je to malo bolesno, pa sad...
I za kraj jučer iden vani sa ekipom, slave se dvi dvice iz kemije i šta će nego udre prolom fakin oblaka! zabijemo se prvo ispod broda u docu, a onda u onu kućicu pokraj i napravimo štit od kišobrana, na onu bazu na koju su se rimljani branili u ratu. Dok san došla doma bila san doslovno mokra do kože, moje patike od 50 kn su se pošteno raspale, a ja san došla samo do jednog zaključka: Vuco je Božji poslanik na zemlji, a ovaj pljusak nam je kazna šta nismo išli na njegov koncert, hehehe....
I za kraj evo par stihova od Mars Volte, onih koje ČAK razumim: