Evo upravo san doznala da mi je sestrin hrčak umra, koje sranje, obožavala san tu malu životinjicu, bija je trčkarajuća krznena loptica, nikad neću zaboravit kad me jednom ugriza i pustija mi krv iz prsta šmišnić jedan, a na kraju smo ga skroz bili pripitomili, šeta se po cilom stanu slobodno, gura smjenke u obrašćiće...šmrc :( life sucks... a još kad pomisli da ću na faksu možda morat ubijat takva sljatka bića samo zbog pokusa! a meni je ža ubit i onog žohara šta mi istrči iz sudopera, skupin ga u papir i iznesen vani, neka trči gad jedan... životinje su zakon! a šta se može, life goes on, nema više Fritule (tako se zva), ostaje samo tuga...i knjiga iz povijesti...da se ubiješ, joj!
Post je objavljen 02.05.2005. u 22:42 sati.