Proslo je godinu dana, a jos uvijek se borim sa istim slikama, bolnicki krevet, umorno izmrcvareno tijelo koje se bori za svaki novi udah, bolni hripci koji paraju hladnu zimsku noc pustog bolnickog hodnika, svoje sulude trke po cistu pidzamu i jastuk da mu bude ujutro cisto i mirise na dom, a jebeno sam znala da nece biti jutra, da vise nikad nece biti jutro Griznja savjesti, bol, nemoc, nedostajanje, hladni prstil, krik bespomocnosti Tokom svjesnog stanja budnosti mnoze se lijepa sjecanja proslih vremena, onako kako zasluzuje da ga pamtim, topli, veseli, razigrani dani isprepleteni smijehom Samo eto ta glupa noc ne zeli pustit slike Jebemu
07.03.2018. (16:58)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Uvijek kada se spomene "zauvijek" sjetim se onoga Đoletova stiha
...I Neizgovorene reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara… „Zauvek?“- pitala je uplašeno… O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da „zauvek“ ne postoji…
"I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš… I zaplakaćeš, istog časa… I najzad shvatiti koliko sam te voleo… "
Čuvajte uspomenu na oca. Budite mu na diku.
10.10.2018. (19:40)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Nisa
Proslo je godinu dana, a jos uvijek se borim sa istim slikama, bolnicki krevet, umorno izmrcvareno tijelo koje se bori za svaki novi udah, bolni hripci koji paraju hladnu zimsku noc pustog bolnickog hodnika, svoje sulude trke po cistu pidzamu i jastuk da mu bude ujutro cisto i mirise na dom, a jebeno sam znala da nece biti jutra, da vise nikad nece biti jutro
Griznja savjesti, bol, nemoc, nedostajanje, hladni prstil, krik bespomocnosti
Tokom svjesnog stanja budnosti mnoze se lijepa sjecanja proslih vremena, onako kako zasluzuje da ga pamtim, topli, veseli, razigrani dani isprepleteni smijehom
Samo eto ta glupa noc ne zeli pustit slike
Jebemu
07.03.2018. (16:58) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Lastavica
Kad bismo mogli birati da pamtimo samo ono lijepo prije kraja...
ali završne scene prekriju one prethodne.
07.03.2018. (19:52) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
luki 2
Uh...Preteško....:((((( Žao mi je! :((((( Nastoj misliti na najljepše trenutke, neka prekriju one tužne ...Pusa, vole Te L+B+G
07.03.2018. (20:46) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Donabellina
sve sam pročitala, sve mi je jasno.....znam sve detalje, a da te tješim neču i Bit će ti lakše, ali zaboravit nikad nećeš
07.03.2018. (21:14) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
invisibleman
Uvijek kada se spomene "zauvijek" sjetim se onoga Đoletova stiha
...I Neizgovorene reči ostaju da trepere u lišću starog drveta
zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara…
„Zauvek?“- pitala je uplašeno…
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da „zauvek“ ne postoji…
"I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda,
možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom
otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem.
A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo
pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu,
koju prvi put slušaš, a godinama je znaš…
I zaplakaćeš, istog časa…
I najzad shvatiti koliko sam te voleo… "
Čuvajte uspomenu na oca.
Budite mu na diku.
10.10.2018. (19:40) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...