Komentari

pola.blog.hr

Dodaj komentar (10)

Marketing

  • harambaša

    ...zalet u moju tišinu....

    lijepo ti je ovo, jako lijepo.

    avatar

    28.01.2018. (11:12)    -   -   -   -  

  • Lilianke

    ....naivan projekt života, onog koji nema poglede, samo
    manje, namjerno privlačne, obješene o mrak, ...ljepote,    ....

    briljantno rečeno!

    Draga, pa mi imamo iste slike, moja današnja prva i ova tvoja zdesna! :))
    Ne trebam se u stvari čuditi :))
    A visibabe....jučer sam kupila zadnju vrečicu lukovica, čekale su mene,
    sad kad skuham, posaditi ću ih. :D

    avatar

    28.01.2018. (12:09)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    I dalje mačkice vape šapama...

    avatar

    28.01.2018. (12:16)    -   -   -   -  

  • Diadema

    Jedinstvo svrhe??? Koliko stane u jednu šalicu srca i samo jedne jedine misli? Onoliko koliko je nepregledno nebo. Divno, divno i divno.....

    avatar

    28.01.2018. (17:07)    -   -   -   -  

  • Taango

    Znam ako napišem samo onako lijepo, to neće biti dosta ,zato ti pišem izvrsno izrećeno i zapisano.Drago mi je da sam kliknuo i pročitao.LP

    avatar

    28.01.2018. (23:21)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    izdvojeno:
    "A u zraku, jednostavni oblici duhova, svečanosti, i podrhtavanja
    u rijetkim intervalima..."

    avatar

    29.01.2018. (10:01)    -   -   -   -  

  • zahira

    Prvi put izdužena uskoća, objedi na temu koliko užitka mogu žiću
    pružiti pravi obroci. - ovo kao da me usisalo u sebe!

    avatar

    29.01.2018. (12:17)    -   -   -   -  

  • More ljubavi

    Život je takav kakav je, kako smo ga uspjeli isprojektirati

    avatar

    29.01.2018. (23:04)    -   -   -   -  

  • meroveus

    Iza vrlo ambicioznog naslova dolazi osoba. i to je najprihvatljivije. nema herojstva, nema transcendentalnosti... no, tamo gdje smo sebi najpoznatiji, tamo gdje smo od svih drugačiji, ondje tragamo za sobom bliskostima prema drugima.
    pomalo mozaik se uslaguje, pa sveudilj disonantna upotreba neuobičajenih i iznenađujućih pridjeva ima svoj prepoznatljiviji metar. zašto su takvi ako ne zbog bijega iz frustrirajućih kanona poetike u kojima nestaje vlastito. treba zadržati identitet, treba ga se sačuvati; i dok se čini kako je već netko to bolje predstavio i artikulirao, uvijek pogled iz vlastitih očiju reći će suprotno i bit će u pravu, jer nitko našim očima ne može upravljati, niti biti u prisustvu naših misli, a tek čuvstava...
    otuda opiti s jezičnim konstrukcijama koji se opiru standardima, otuda generičko odbijanje kad je prihvatljivost uobičajena. rekli bismo: igra je procijep koji najbolje poznajemo, a s njom vidjet će se oni "jednostavni oblici duhova" koje slutimo, jer zašto bi bili usložnjeno mehanicizirani, zašto bi bili u apstraktnom nedokučivi ako su odvajkada ovdje?

    avatar

    30.01.2018. (14:06)    -   -   -   -  

  • fantasy_xv

    o, u ovoj poemi postoji jedno zlatno klupko, i što je više čitam sve mi je ili nejasnija ili jasnije. ne znam šta je ali oseća se to nešto

    avatar

    31.01.2018. (10:25)    -   -   -   -  

  • Pozitivka

    Sve ima svoju svrhu, ništa nije bez razloga. :)

    avatar

    03.02.2018. (13:21)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...