Komentari

zadihana.blog.hr

Dodaj komentar (11)

Marketing

  • Zadihana

    Back to the poetry :)
    Napokon.

    avatar

    25.05.2016. (15:07)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    A ovo nije nimalo lako, treba naučiti:
    "Ono što ju je razlikovalo od većine njih jest najobičnija hrabrost:
    znala je prepoznati vrijeme u kojemu zapinju, trenutak kada
    trebaš otići jer si više ne znaš osmisliti dovoljno dobar
    razlog ostanka, nešto suprotno inercijskom vegetiranju."

    avatar

    25.05.2016. (15:17)    -   -   -   -  

  • Kunigunda

    Iscrpljujući dijalog.
    a konačnica vrlo očekivana. pucaju konci, baloni i želje.

    avatar

    25.05.2016. (15:21)    -   -   -   -  

  • Dinaja.

    odlično napisan dijalog koji ne vodi ničemu... a ona...
    ona je znala... vrijeme je da ode... to je umijeće,
    znati otići iz proze... i vratiti se poeziji... :)

    avatar

    25.05.2016. (16:30)    -   -   -   -  

  • dnevnikJR

    Ako se bar jednom u životu nisi izgubio u drugome, teško da si imao priliku pronaći (upoznati) sebe...U tome jest prava čar života, ljubavi, postojanja uopće...

    avatar

    25.05.2016. (17:09)    -   -   -   -  

  • bromberg

    Sad cu reci nesto skroz nepodnosljivo: svakoj pameti i iskustvu unatoc, tesko se osloboditi dojma da o prekidima i odlascima naposlijetku uopce ne odlucujemo mi, nego u vecini slucajeva neko 'to', neka hrpa nedohvatljivih elemenata sto u nama sto izvan nas, i kad nam se to 'to' napokon smiluje, ipak otvorimo ta vrata i izadjemo na zrak.
    Jer mi sami prije toga odemo katkad i dvadesetak puta, ali uzalud.

    avatar

    25.05.2016. (18:41)    -   -   -   -  

  • Sjedokosi

    da jako je hrabra po tko zna koji put, ali kad ju ostavi netko hrabriji onda ona cendra čitav život u cmoljavim tekstovima. Poslije j.... nema kajanja. U tom grmu leži zeko :)

    avatar

    25.05.2016. (20:18)    -   -   -   -  

  • Zadihana

    Lastavice, da, pomalo joj zavidim na tome :)

    Anabonny, sve puca, da. Nemam priču. htjela bih pisati nešto drugo, a ne znam kako okončati ovu koju sam započela. Likovi su mi se razvodnili, postaju mi dosadni, a nisam mogla smisliti ni neki efektan kraj. Ne ide mi baš s prozom, puno posla :)

    Dinaja, hvala. Mjesto kojem pripadaš, tako nekako. Meni je to poezija, a njoj... e to ne znam...

    Dnevnikjednerazvedenice, slažem se. Upravo to.

    Bromberg, autoica točno zna o čemu pričaš i da, skroz je nepodnošljivo... Možda je zato htjela da njezina junakinja nema tih problema.

    Sjedokosi, i ja volim izraz 'cmoljav' u značenju 'emotivan' :) Ovo je finale cijele jedne priče u kojoj se vidjelo kakav bi tko trebao biti lik, utoliko komentar baš i ne stoji. Iako se slažem s tim da je bolje kada te ostavi netko dovoljno hrabar da s tobom uopće i stvori priču. Sve ostalo nije vrijedno cmoljavih tekstova, zar ne? Čak ni cmoljavih kava. Takve (hrabre) likove želim svim našim junakinjama, ali i junacima :)

    avatar

    25.05.2016. (21:44)    -   -   -   -  

  • Livia Less

    Kako si ti to točno opisala. I precizno, cjelovito, neukrašeno. Bravo! Stvarno odličnu prozu pišeš, s detaljnim lirizmom, šta god mi to značilo.

    avatar

    25.05.2016. (22:22)    -   -   -   -  

  • Mi. Ljudi s rupama

    Da se nisi unervozila mogla si ih i usreciti za kraj... Dobro, sad poezija...

    avatar

    25.05.2016. (22:35)    -   -   -   -  

  • izvorni život

    kakav je osjećaj iznova se izgubiti nakon što si se u nekome pronašla

    Jako zanimljivo, mogao bih reći i vrhunski opisana situacija prekida nečega što se moralo prekinuti. I kako to misliš: Back to the poetry :)? A što je drugo ovaj tekst, nego poezija? (I, ostavio sam ti komentar ispod onog kreativnog momka sa šeširom, kojeg ćeš, možda, sljedeći put pozdraviti:)

    avatar

    26.05.2016. (07:24)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...