Štorije mačka, maške i Gandalfa beloga od Kojotice
srijeda, 21.06.2017.
Leuchtturm
|
I tako je prošao godišnji kao da ga nikada nije ni bilo. Pokušala sam igrajući loto pronaći način produženja slobodnih dana na par godina. No, počinje sezona godišnjih odmora i napuhavanje jackpota. Očito nisam jedina koja sanja o bacanju mobitela sa mosta u Neckar. A onda safari, zbogom žohari, šefovi, poslovni partneri, susjedi, blogeri. Bit će da sam opet u mizantropskoj fazi, Ako sam ikada iz nje ni izašla. Nedjelju sam ovoga puta mrzila zbog Ponedjeljka, Utorka i Srijede. Četvrtak je u redu, miriši na Petak. A Petak ne mrzi ni bivša žena koju je ostavio zbog Subote i ne plaća joj alimentaciju. Nedjelje su kurbe prasice (ipak mi je nešto od osnova slovenščine još ostalo). Ponedjeljak ujutro uz kavu provjerila sam po zadnji put, za svki slučaj da li je firma još na mjestu. Stoji. Uz svo guglanje domaće i inozemne štampe nisam našla ništa o šefu kojeg je pojeo morski pas ili su ga oteli vanzemljci. Jebiga. Moralo se otići. Na kraju nije ni bilo toliko strašno. Osim što sve ono što je toliko bilo važno prije godišnjeg nitko živi nije taknuo više od dva tjedna. Da živim sto godina ne bi naučila ne sekirati se i ostaviti jednu jedinu stvar za poslije. A mali šefovski gnom zna to dobro iskoristiti. Zapravo bi on bio idealni partner Nedjelji, taman su tu negdje po omiljenosti medju podanicima. Od svega skupa ostale su slike. A slikama se, kao što već rekoh u prošlom postu, najbolje ugnjavi blogerski svijet. Za početak našeg izleta u Warnemünde, dio Rostocka, mjesto sa najširom plažom i poznatim svjetionikom, malo umjetnosti. Skulptura koju je moja bolja polovica nazvala OSAM. (na k***u te nosam).  Na putu prema svjetioniku mjesto je pronašla reklama online sex shopa.  Pogled na svjetionik u kombinaciji sa pokvarenom maštom daje poveznicu k prethodnoj reklami.  Moglo bi se sada raspravljati o tome da li je veličina bitna, no umjesto toga jedna fotka malo većeg Leuchtturma.  I još jedna pred samim udarcem glavom o zid svjetionika.  Pogled na gore otvara neke stare hičkokovske strahove od visine.  Dok bolja polovica polako posustaje zbog straha od visine, meni koljeno javlja da mi se bliži pedeseta,  pa sad, ako se i skljokam dolje nije više neka šteta,  samo ne bi bila ni na mjestu onih dolje na koje bi pala.  Valjda su se zato i posakrivali u košare i odmaknuli ih stotinjak metara od svjetionika.  Držeći se stare kineske poslovice "hvali svjetionik, drž se pijeska na plaži", slijedi red pijeska, pa red mora, pa red pijeska, pa red mora, neizbježni galeb, more i, dvaput ćemo ponoviti da ne zaboravimo, pijesak.            Ich geh' mit dir wohin du willst, auch bis ans Ende dieser Welt Am Meer, am Strand, wo Sonne scheint, will ich mit dir alleine sein Komm geh' mit mir den Leuchtturm rauf Wir können die Welt von oben sehn Ein U-Boot holt uns dann hier raus Und du bist der Kapitän Geh'n wir an Bord und fahren mit, ich tauch den Fischen hinterher Mach alle Türen zu und los, vertreib'n wir uns die Zeit im Meer Hey halt dich fest, das U-Boot taucht, gleich wird die Sonne untergehn Ich glaub wir sind schon ziemlich weit, ich kann den Leuchtturm nicht mehr sehn Ich geh' mit dir wohin du willst, auch bis ans Ende dieser Welt Am Meer, am Strand, wo Sonne scheint, will ich mit dir alleine sein (Nena : Leuchtturm) |
- 22:52 - Komentari (8) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Književne anegdote Daniila Harmsa: Jednom se Gogolj preobukao u Puškina, došao Puškinu i pozvonio. Puškin mu je otvorio vrata i povikao: - Vidi, Arina Rodionova, ja sam došao!" Sjedi tako Puškin kod kuće i razmišlja: - Dobro, ja sam, dakle, genij. Gogolj je takodjer genij, a i Dostojevski je, pokoj mu duši, genij. Pa kako će se, bogamu, sve to završiti?! Tu se sve i završilo. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||