Štorije mačka, maške i Gandalfa beloga od Kojotice
četvrtak, 26.11.2015.
Amsterdam
|
U subotu ujutro bolja trećina probudila me oko deset. Unutrašnja ura baždarena na prekotjednih pola šest već me prije njega dignula već puno ranije ali kako su svi još hrkali naveliko tako sam još malo potegla. Na prvu reakciju, ne znajući koliko je sati : Pa koji kuki me već budiš?, dobila sam već spreman, dobro promišljen odgovor : Zato jer znam da te pustim još spat onda bi mi jebala mater da zašto te nisam probudio!". Što bi rekla moja pokojna baba - pozna gazda svoje ljude! I onda je počelo. Ukočilo me u križima. Jedva sam se ustala. Otuširala se nekako. Nisam mogla sagnuti se toliko da se obrišem a kamoli da obujem čarape. Pa mi je bolja trećina morala pomoći. A ja ne volim, štoviše mrzim kad mi u bilo kojem pogledu treba bilo čija pomoć. S naglaskom na "bilo čija". Onda sam prvo počela pizdit da kako ćemo sad bez mene očistit stan kako spada. Bolja trećina je rekla da ko jebe stan, samo da mene prestane bolit i jel me treba vozit doktoru. Ja sam rekla da jebeš doktora, kome je kad pomogao, gle koliko ih je na groblju, sve njihovi bivši pacijenti. I da me samo može nafilati tabletama od kojih će me prestat bolit križa ali ću dobit proljev, onda ću morat radi proljeva opet doktoru, pa će mi dat nešto šta će mi pak začepit guzicu, pa će mi od napinjanja puknut kakva žila u mozgu. I da je onda puno bolje da me ovakvu bespomoćnu otpeljaju u Nizozemsku neka me odmah eutanaziraju, neću ja nikome biti na teret. Onda je on reko : ne brini se, očito ti je ta žila u mozgu već odavno pukla. Pa sam ja pitala da kako to misli, a da u biti nije to možda od onoga meningitisa kojega sam preživila ko mala a mama cijeli život tvrdi da se vide posljedice, samo meni nije jasno šta ona oće time reć. Na to je probudio sina : Odi, diž se, mama nan krepiva, moramo ti i ja počistit stan! Sin je brišući krmežlje promrmljao : a i ti isto, šta nisi mogla krepivat nakon čišćenja?! Pa jučer sam cijeli stan usisao! Onda je meni malo popustilo pa sam onako usput spomenula da bi svi mi puno manje čistili da njih dvojica nisu kupili onog dlakavog. I da manje čistim možda me sad ne bi ukočillo u križima. Dlakavi je osjetio da je bolje da se povuče u kuhinju na vrh frižidera. Dečki su sve sredili bez mene. Malo mi se čak i dopalo. *** Danas je srijeda. Malo je bilo popustilo a sad me opet boli. A nemam niski prag boli, dapače. Nisu me odveli u Niskozemsku i još sam živa. I to su ti takozvani najbliži. Vjerojatno neće poštovati ni moju želju da mi na pogrebu puste PNNK od Let 3 jer da šta će ljudi reć. Jebe mi se šta će oni reć, meni važno što ću ja njima poručit. *** Doktor mi je jutros zabio neku špricu i poslao me doma. Problem mi je obući čarape i obuti cipele. Užasno je kad si star i nemoćan. Pa nek mi samo neko počne srat o dugom životu. Šta će mi da dočekam sto godina kad ću onda i imat sto. I bit još starija i nemoćnija. Da je dočekat sto a imat stalno trideset pa ajde. Sanjam Amsterdam. Skraćeno Pnnk, a žnkt (Let 3 : PNNK) |
- 12:01 - Komentari (17) - Isprintaj - #
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Književne anegdote Daniila Harmsa: Jednom se Gogolj preobukao u Puškina, došao Puškinu i pozvonio. Puškin mu je otvorio vrata i povikao: - Vidi, Arina Rodionova, ja sam došao!" Sjedi tako Puškin kod kuće i razmišlja: - Dobro, ja sam, dakle, genij. Gogolj je takodjer genij, a i Dostojevski je, pokoj mu duši, genij. Pa kako će se, bogamu, sve to završiti?! Tu se sve i završilo. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||