Štorije mačka, maške i Gandalfa beloga od Kojotice
četvrtak, 19.11.2015.
Blogonjuz uzvraća udarac (El Gato i njegovi idoli - vol.1)
|
Moja batlerica je odustala ali zato ima mene da vratim ovaj blog na pravi put. Pa lipo me je učila : Krepat, ma ne molat! Imam samo jedan problem, ne znam pisat ko netko drugi. Ali imam šesto, sedmo, osmo i deveto čulo. Pa sam se tako probao uvuć Blog Newsu u glavu i evo, doznao sam šta ga muči i šta bi reko da može... Poštovani blogeri! Koliko god smo se trudili objašnjavati u mailovima i u komentarima, neke stoput ponovljene neistine prenose se s 'koljena na koljeno' kao istina. Odgovorno tvrdimo da nitko ne uređuje cool listu, niti miče postove na cool listi na naslovnici niti... MA QRAC! Ne mogu ja ovo više! Nabijen vas! Nabijen vas sve skupa! I vas, I vaše probleme, tehničke i one druge, i tehničku potporu (ahahahaha, buahahahhaha, potpora! AHAHAHAHAHAH! AHAHAHAHAH! POTPORA. Aaaaaa, Poizdizću! Popizdiću! Ben ti disklesiju. Diskoseliju. Ma to nešto na d. Potporaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!! AAAAAAAAA! TRALALALALALA!!!! NE ŽELIN ČUT, NE ŽELIN ČUT, TRALALALALALALALA!!!) i onoga Fresha šta se pravi da san ja pa su neki povjerovali, pa onda opet mene jebu na mail jer naravno frešcojg ni oni drugi, grincojg ili kako već, ma ko će in ga više znat, razmnožavaju se ka zečevi, nisu stavili mejl na blogu, pametno jel, a moj je tamo, pa udri, udri, pizdi prvi jer mu mali font, pizdi drugi da jel pokupija neki virus, pa onda treći da šta to piše tamo neki četrti da jel to suprotno pravilima servisa, SERVISA, jebate, pa nisan van ja kelner, i da zašto njega nema na naslovnici kaže peti a šesta da je svaki dan gori sa nekin svojin kerefekima koji su svi za kurac i niko od njih ne bi bija ni kul ni top ni ma ništa da je ovo dviiljadeipeta kad je bloghaer bija vrh a sad je jos samo društvo osamljenih manijaka, ma u kurac i mutne slike, zašto ne njegovu profesionalnu, pa šta ti je tribala ona reportaža, jel baš tribalo u natječaj stavit da mogu glasat samo oni šta se takmiču, a šta kad imaju neki po sedam blogova, pa bi sami sebi davali glasove, popizdiću, popizdiću, puka san, PUKA SAN, Jel razumite vi to POŠTOVANI BLOGERI, Poštovani, e dašta, poštovani, ispoštova bi se ja vama matere i kućnog ljubimca i susjeda, samo ne smin, moran bit fin, A u meni kuha, kuha, Ma šta kuha, Zakuhalo je, PRIGORILO! E, da, kad san već počeja nabijat (e, da POČEJA a ne POČEO, nego šta, pa naravno da san Dalmatinac, a da šta ste mislili, naivni ste ka sobarice, pa NARAVNO da san Dalmatinac, blitvar, kako ćete, da nisan a jesan, šta mislite da bi svi ovi šta zavijaju i ne znaju se izražavat na rvackom bili tu, jel, bili bi oni kurac a ne kul, ni na freš ih ne bi bilo, sve bi ih izbrisa!!!) onda posebno nabijen onoga BUG-a! Dabogda mu mater srela baren mačka od Kojotice kad već ne bisnoga šarplaninca! Pa da mu se na glavu posere, da mu povuče stolnjak sa stola, taman sa laptoton dok tamo drka i briše Anaboni s liste pa onda ova opet pizdi na mene i zove me Ribanjuz. Ma dabogda mu se ruka osušila ona kojon skida blogere sa naslovnice i meće one neke druge! Za vas koji ste se tek sad uključili ponavljan : This is not a drill! This is not a DRILLLLLLLLLLL!!! Stvarno san puka! I Ribu. Oliti Fisha. Ribafish, neš ti baze. I njega nabijen kad ne zna zbrajat punte ni zalipit link ni sejvat post kako Gospe zapovida i ovu Novu da mu više ne kupi digitron, nego onda ja sve moran zbrajat na kraju i opet po meni seru i opet ja ispadnen PIZDA, jel, PIZDA, a on se opet sliže sa svima i opravdava na onoga šta mu šarplaninac dabogda jeba mater, pa onda živili, pivili, kurac, palac. Ali dobro, ja san dobar čovik, to me oduvik jebe pa razumin ja i njega, nije njemu lako, sve skakuće čovik kad ga vidin, nikad ne sidi, samo skok skok, livo desno, koda ga je navilo, i onda san se sitija u čemu je stvar, proradili mu hemići, kako i neće od tolikog nabijanja. A ovdi u uredništvu nema ni aspirina a kamoli vazeljina da si čovik pomogne, jedino šta imami tu je onaj mlinac za papar šta je osta od Master Chefa dviiljadeijedanajste. Htija san ja niko vrime nabijat i onoga šta se njegovo ime ne smi spominjat, onoga našega blogeraškog Lorda Voldemorta iz Oberflickenflockenhausena, evo sad san reka, a jesan reka da neću izgovarat, a jeben se u usta, ali mislin se malo, kad bolje razmislin, bidan čovik, ko zna šta njega muči, a ja mu život zagorčavan bezveze, brišem mu blogove, a on samo želi lipo nabijat vas ko šta bi i ja da mi daju, a ne daju mi. Biće da san obolija već od onoga sindroma šta mu nikako ne mogu zapamtit jel helsinški ili štokholmski, pa onda guglan, ali i ta wikipedija je sva sjebana. Svaki kurac na nju može pisat, ka i na blogu, pa sad tamo ima i jedan i drugi, i onaj švedski i onaj finski, ili je norveški, ma ko ga jebe, svi su ti skandinavci za qrac, nabijen za kraj i njihove sindrome. I pivu u hepiaur za osan i pol eura, ali o tome drugi put. Za sve nedoumice, nejasnoće i pitanja nakon ovog posta možete se obratiti mačku od kojotice na mail nuspojaveinezeljeniucincibloga@odjeb.net a ja se iden odmorit par dana. Nemojte se sramiti napisati post ako vam zatreba pomoć pri uređivanju svojih postova, blogeri će vam rado i brzo u komentarima priskočiti u pomoć (buahhaahah, buahahaha, iskreno udavit će vas u bićerinu od rakije ali ovo van nisan ja reka. Draga. E, DRAGA, baš tako, to se traži da vam neko reče, to van ove nadrkane blogerice najviše obožavaju kad in rečete. Draga! Pa nemojte kasnije govorit da vas nisan upozorija!) Fala na pažnji. Ugodno bloganje. I nemojte šta zamirit! Vaš Blogonjuz frameborder="0" allowfullscreen> P.S. do slijedećeg mijauvljanja, lijepi pozdrav i evo vam moj movi minjauelfi sa božićnom zvijezdom od Kojotice dok je još tu (hi hi hi hi hi hi hi hi hi mijaui – misli ona da je pametna jer je dvije kupila, a šta je to za mene? - Pa mačji kašalj, ofkors, a šta ste mislili?).  P.P.S. ova ide Blognjuzu. Kad je bal nek je blogobal. frameborder="0" allowfullscreen> I never wanted to do this job in the first place! I... I wanted to be... A LUMBERJACK! Leaping from tree to tree! As they float down the mighty rivers of British Columbia! With my best girl by my side! The Larch! The Pine! The Giant Redwood tree! The Sequoia! The Little Whopping Rule Tree! We'd sing! Sing! Sing! Oh, I'm a lumberjack, and I'm okay, I sleep all night and I work all day.day. (The Monty Python : Lumberjack Song) |
- 18:19 - Komentari (19) - Isprintaj - #
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Književne anegdote Daniila Harmsa: Jednom se Gogolj preobukao u Puškina, došao Puškinu i pozvonio. Puškin mu je otvorio vrata i povikao: - Vidi, Arina Rodionova, ja sam došao!" Sjedi tako Puškin kod kuće i razmišlja: - Dobro, ja sam, dakle, genij. Gogolj je takodjer genij, a i Dostojevski je, pokoj mu duši, genij. Pa kako će se, bogamu, sve to završiti?! Tu se sve i završilo. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||