Ne znam izorganizirati misli, sjećanja, utiske i sve slične sitnice... Nadam se da ne zato što sam nesposobna. Jednostavno je bilo iznad svih očekivanja. Zaljubila sam se skroz. U grad, ljude, sve. April u Beogradu. Takav da bolji nije mogao biti.
Dolazak je prošao u najboljem redu. Sve je odrađeno po zamišljenom scenariju, jedino mi je Pilence bilo šokirano i jedva je progovorila :) sad se samo nadam da nisam pokvarila izgrađeno povjerenje. Naime, nakon što je shvatila da joj u principu lažem mjesecima...ne znam dal će mi opet vjerovati :'(
Vodila me kud je htela, bila sam njen gost... Kalemegdan, Knez Mihailova, Terazije, Zemunski kej, Gardoš, 25.maj, ZOO, Novi Sad, Čenej, Ada... Izvin'te ako sam šta zaboravila (ne, nisam zaboravila Sanset, Tramvaj, BRE, KST i slicno, al o tom psst;) ) Novi Sad i Čenej zaslužuju jednu sasvim novu i posebnu priču, ali znamo da sam ja lijena za pisanje, pa ću skratiti na: privatna svirka Balašević Tribute-Remorker benda :) Predivni ljudi. Bend, i svi koji su pomogli u organizaciji. Veliko HVALA.
BG-društvo. Za njih tek nemam dovoljno dobrih riječi. Prihvatili su me bez ikakvih problema, odmah sam se osjećala kao da ih znam bar pola života, ako ne i cijeli!! Obožavam ih!!!!!!!
Znam da ima onih željnih pikanterija :evil: Khm, khm. Recimo da nema ništa zanimljivo.
Uglavnom, priča je zaokružena i prilično zalivena. Ne alkoholom, nego suzama :)
I super mi je bilo što niko nije pomislio da me pita "kad opet dolaziš?" već je pitanje glasilo "kad se vraćaš?"
Vraćam se sigurno... Ne znam kad. Znam da vas volim i da mi falite.

Vama ostalima veliki pozdrav.

i...
našla sam kuma.
eto.

Vratila sam se u ovu državu i tugica mi je pa neću pisati ništa sad... Nego nekad. Fale mi.

Znaci, ono sa 11.4. u proslom postu bilo je, pa ne bas laz, vise onako. Ma ne znam. Jos davno je odluceno da putujem 9.4. samo sam htjela iznenaditi NeKoga, pa sam sustavno...ma NISAM lagala, al sam malo izvrnula istinu. Pa sam eto od jucer popodne u Begradu, zaskocila sam je u nekom kaficu, uz pomoc njenog drustva i tako. Djenje u potpunosti uspjelo.
Prvo sto su mi pokazali u Beogradu bila je Marakana i Cecina kuca, molim vas ne pitajte me kako i zasto, samo po sebi je dovoljno traumaticno iskustvo. Danas sam prosetala centrom, Knez Mihajlovom i Kalemegdanom... Divno, svidja mi se grad, ali bas. S obzirom na moje stanje (koje je btw. prilicno solidno) ne vozimo se tramvajima, nego taksijem (sminka). U prvom danasnjem taksiju je uredno krenuo Namcor ;)). A u drugom je taksista, paaaa uvjerena sam da je bio potaknut mojim naglaskom, ali pustio je Azru...
I ovo detence ovde na kaucu kraj mene je divno, mislim da se pomalo oporavlja od jucerasnjeg soka. I da, osjecam se kao da ih (ljude koje vidjam ovih dana) poznajem citav zivot.
Beograd :inlove:

Ljub, grl.