Evo, počela sam tipkati, i ne mogu vjerovati kako se sve izdogađalo zadnjih dan i po... Imala sam tu jednu malo težu noć, uzrokovanu nekim konfliktima s osobama poznatijima kao moji roditelji.. Ujutro (petak ujutro) sam se ustala i SMSala Pache da ako može, poslije posla me pokupi i da idemo na kavu, jer nisam htjela biti doma kad se Oni vrate. Pache je rekla: "a juuubaviii neee mogu te vodit...jel znas ti koji je danas dan? i na sta sam ja ono slinila kad smo se vraćale iz Sarajeva?!“ "a sorry, zaboravila san...ništa onda guštajte“ "a bi li ti išla s nama?“ Nisam baš sigurna jel treba dalje pojašnjavati :) Malo prije 17h su ona i još jedno djevojče čekale pred mojom kućom... Otišle smo po četvrtu u nadi da će ipak ići s nama... I nije išla :(((( Al koga briga za koncert, samo da ona bude dobro.... Znači, uputile smo se... Pachence je vozila dokle joj je put bio poznat :) onda je Jase vozila, i na knap smo stigle... Dočekao nas je gore jedan Jasin drug, iznimno drago i dobro stvorenje, koje nas je odvelo na piće prije koncerta, a već je bilo pola devet :) vidila sam kako Pachetu izlazi para na uši :) i svejedno smo na stadion stigli uvjerljivo prije nego što je koncert počeo... Njenoj sreći nije bilo kraja :) Pitam se pitam šta bi tek bilo da je Pache odlazila na koncerte dok je još ono Čola bio megapopularna jugoslavenska zvijezda :) Nije da sad nije popularan, stadion je bio pun, mislim, bio je pun dio koji je bio namijenjen tome da bude pun :) Čola je vrlo zabavljački nastrojen, i stvarno zna složiti atmosferu, šta je je... Na pozornici je bilo još puno ljudi osim njega, bend, prateći vokali, neki orkestar... Plesačice, nisu, doduše, Lokice, al svejedno plesale su :) pa balerine... Veliki vatromet.. Čola odlično raspoložen. Sad može on nekome biti drag nekome ne, al mu se mora priznati da zna odraditi stvar :) meni je sve bilo super, neke pjesme su me podsjetile na neke ljude :)) a jedna me je skroz oduševila, jer je nisam čula godinama, a kad sam imala nekih 6 godina stalno sam je urlala po kući :) skroz me vratila u to vrijeme kad ti niiiiišta nije bitno, nema problema... kad si samo Dete... Pjesma je Čaje šukarije :))...
Tri sata je trajalo.. Stvarno sam jako ugodno iznenađena, a vjerujem da su Pachetovi utisci mnogo euforičniji i tako to... :)
Poslije koncerta su nas naši vodiči Mostarom odveli u neki disko, ono, kao beach bar, doduše ne na moru, nego na bazenu, al voda je blizu, to je valjda dosta :) Daleka obala se zvao klub... A muzika, šta da vam pričam... Ćušpajz :))) od Dugmeta, Čorbe, Severine, Merlina do nekih Karleuša, Goca, Ceca... :))) Al više mi ništa nije bilo bitno, ekipa je bila odlična, i bilo nam je super, i sve! :) Ne znam točno kad smo krenule nazad..Oko 3 valjda... Jase je imala zadatak da nas izvede, malkice smo fulale, pa otišle prema Međugorju.... Rekoh "Ti nas odvedi do Metkovića, ja ću dalje...“ Prije nego smo uopće ušle u auto, Pache je imala naredbu da nema spavanja do doma... i, pogadjate, prva zaspala :) Jase je izdržala do Brista, ja sam eto ostala budna, ipak....samo se čuo Čola iz zvučnika :) Predivan dan, predivni ljudi, i šta mi još treba?!
Da zaokružim priču i vratim se na početak... Oni konflikti su izbili jer starci misle da mi se život ne može svoditi na koncerte... i šta ja napravim? odem na još jedan koncert...

Imala sam prilično čudan dan danas...
neki su me uvjeravali da mi je život isprazan i bez smisla...
A onda su me Neki sjetili da mi život ne može biti takav,
pogotovo zbog toga jer se Oni nalaze u njemu...
to je to, još reči bi samo sve povarilo....

d-moll...opet? ne, nego još uvijek... :)
ignoriram ga koliko se može :)
i dajem časnu pionirsku da ću se od danas opet smajlati :)
unatoč tome što sam dobila papire iz bolnice,
što moram na Firule, pa Rebro, pa u septembru Merkur...
Opet sva ta ružna mjesta.. Ma znam ja da me šalju
samo zato da mi ne bude dosadno ;)
imam prilično čudnu antidepresivnu terapiju, pa ako
se kome učini da sam umišljena ovih dana, ne brinite, i jesam :))))
ako se s kim posvađam ovih dana, ako nešto krivo kažem,
ako bilo šta loše napravim... ne ljutite se, samo još jedan
od Onih perioda...
volem.

...za sretne trenutke nije bitno ni vrijeme, ni mjesto, ni okolnosti... samo dobro drustvo... okruzite se dragim ljudima, i hrabro kroz zivot...

Ako sam sanjala da sam ispravila jednu relativno davnu grešku, da li je to znak da je trebam ispraviti...? Pa čak i ako je ona samo rezultat niza grešaka...? I ako više nikome nije bitno da se to popravi.... Muče me glupa pitanja...Kao i uvijek...

pošto nemam para na mobitelu... a znam da će dosta ljudi koji trebaju i žele znati, ovo pročitati... nalazi su mi stigli prije izvjesnog vremena, ali meni to niko nije javio :)) no dobro, ne zamjeram im, jer su nalazi ok ;) nema nekih većih problema, nema znakova aktivne bolesti, zbogom kemoterapijama ;))))
ima neka, kako su je nazvali "egzoticna" pojava, al jos mi nisu rekli sta i kako je to... ih kad sam sva egzoticna :PPPP
sve u svemu, svi zadovoljni ;)

daklem, post je uzrokovan jednim mnogo simpaticnim dogadjajem :) gubim ja tako vrijeme na iskonu... ez olvejz... upadne mi jedno djevojce na prajvat...i pita me jel ja pisem blog kisnapraforgo... a da napomenem, ja tamo imam sasvim drugi nick :) i bas je simpa ispalo... ono, imam fanove :)))))
VEEEEELIKI pozdraf maji i ani ;)