Evo, počela sam tipkati, i ne mogu vjerovati kako se sve izdogađalo zadnjih dan i po... Imala sam tu jednu malo težu noć, uzrokovanu nekim konfliktima s osobama poznatijima kao moji roditelji.. Ujutro (petak ujutro) sam se ustala i SMSala Pache da ako može, poslije posla me pokupi i da idemo na kavu, jer nisam htjela biti doma kad se Oni vrate. Pache je rekla: "a juuubaviii neee mogu te vodit...jel znas ti koji je danas dan? i na sta sam ja ono slinila kad smo se vraćale iz Sarajeva?!“ "a sorry, zaboravila san...ništa onda guštajte“ "a bi li ti išla s nama?“ Nisam baš sigurna jel treba dalje pojašnjavati :) Malo prije 17h su ona i još jedno djevojče čekale pred mojom kućom... Otišle smo po četvrtu u nadi da će ipak ići s nama... I nije išla :(((( Al koga briga za koncert, samo da ona bude dobro.... Znači, uputile smo se... Pachence je vozila dokle joj je put bio poznat :) onda je Jase vozila, i na knap smo stigle... Dočekao nas je gore jedan Jasin drug, iznimno drago i dobro stvorenje, koje nas je odvelo na piće prije koncerta, a već je bilo pola devet :) vidila sam kako Pachetu izlazi para na uši :) i svejedno smo na stadion stigli uvjerljivo prije nego što je koncert počeo... Njenoj sreći nije bilo kraja :) Pitam se pitam šta bi tek bilo da je Pache odlazila na koncerte dok je još ono Čola bio megapopularna jugoslavenska zvijezda :) Nije da sad nije popularan, stadion je bio pun, mislim, bio je pun dio koji je bio namijenjen tome da bude pun :) Čola je vrlo zabavljački nastrojen, i stvarno zna složiti atmosferu, šta je je... Na pozornici je bilo još puno ljudi osim njega, bend, prateći vokali, neki orkestar... Plesačice, nisu, doduše, Lokice, al svejedno plesale su :) pa balerine... Veliki vatromet.. Čola odlično raspoložen. Sad može on nekome biti drag nekome ne, al mu se mora priznati da zna odraditi stvar :) meni je sve bilo super, neke pjesme su me podsjetile na neke ljude :)) a jedna me je skroz oduševila, jer je nisam čula godinama, a kad sam imala nekih 6 godina stalno sam je urlala po kući :) skroz me vratila u to vrijeme kad ti niiiiišta nije bitno, nema problema... kad si samo Dete... Pjesma je Čaje šukarije :))...
Tri sata je trajalo.. Stvarno sam jako ugodno iznenađena, a vjerujem da su Pachetovi utisci mnogo euforičniji i tako to... :)
Poslije koncerta su nas naši vodiči Mostarom odveli u neki disko, ono, kao beach bar, doduše ne na moru, nego na bazenu, al voda je blizu, to je valjda dosta :) Daleka obala se zvao klub... A muzika, šta da vam pričam... Ćušpajz :))) od Dugmeta, Čorbe, Severine, Merlina do nekih Karleuša, Goca, Ceca... :))) Al više mi ništa nije bilo bitno, ekipa je bila odlična, i bilo nam je super, i sve! :) Ne znam točno kad smo krenule nazad..Oko 3 valjda... Jase je imala zadatak da nas izvede, malkice smo fulale, pa otišle prema Međugorju.... Rekoh "Ti nas odvedi do Metkovića, ja ću dalje...“ Prije nego smo uopće ušle u auto, Pache je imala naredbu da nema spavanja do doma... i, pogadjate, prva zaspala :) Jase je izdržala do Brista, ja sam eto ostala budna, ipak....samo se čuo Čola iz zvučnika :) Predivan dan, predivni ljudi, i šta mi još treba?!
Da zaokružim priču i vratim se na početak... Oni konflikti su izbili jer starci misle da mi se život ne može svoditi na koncerte... i šta ja napravim? odem na još jedan koncert...
Post je objavljen 25.06.2005. u 13:54 sati.