|
|
| < | siječanj, 2008 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Koji smo danas dan.
Mi smo svi dani
prijateljice moja,
Mi smo čitav život
ljubavi moja.
Mi se volimo i mi živimo,
a ne znamo što je to život
i ne znamo što je to dan
i ne znamo što je to ljubav.
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
Nana
Muki
Jelena
Dajana
Nikolinar
Maja
Tina
Đorđe Balašević
Ringišpil
Curi od jutros od četiri-pet,
rešilo nebo da potopi svet.
Nad gradom danima vise iste kulise.
Poliva kiša al' to joj je zanat,
ma sve mi je ravno k'o severni Banat,
manje više, i sa kišom i bez kiše.
Vreme se vuče k'o teretni voz,
gde li večeras da pomolim nos?
Klasika: "Konobar, un cafe' macchiatto". Pa da.
Prolazi vreme, al' to mu je manir,
i sve je to plitko k'o plekani tanjir.
Izeš sliku, nigde jedra na vidiku.
O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.
Dođi, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, čudo moje.
Veče se klati k'o prezreli klip,
teška vremena, a ja težak tip
- gravitacija začas uzima svoje.
Slab sam ja igrač za subotnje gužve,
al' shvatam pomalo te pokretne spužve:
neko pijan lakše život odrobija.
O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.
Dođi, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, o, čudo moje.
Sustajem, odustajem, pritiska me kao pegla.
Javi se, pojavi se, dodaj svetu malo legla.
Nekad si me čudila, o, danas bi mi tako legla.
Dodaj malo ludila, dodaj svetu malo vergla.
O, daj okreni...
sustajem, odustajem...
taj ringišpil u mojoj glavi...
Svirajte mi "Jesen stiže, dunjo moja"
Toga jutra sam stigao putničkom klasom,
pa kući sa stanice časom,
kroz bašte i prečice znane.
A u vojsci sam stekao druga do groba
i hroničnu upalu zgloba
- suvenir na stražarske dane.
Ušao sam na prstima,
mati beše već budna i brzo se prekrstila.
Reče: "Prošlo je k'o za čas,
baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas
pa će ti svirati a ti ćeš birati".
Svadba beše k'o svadba, i šta da se priča,
parada pijanstva i kiča
i poznata cura u belom.
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće,
iz ruku mi otela cveće
i sakrila pogled pod velom.
Tad me spaziše cigani,
kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih!
Širok osmeh i zlatan zub:
"Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub
nego zapovedi šta ćemo svirati!"
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana,
nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram čuti tu romansu!
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako,
da mi ne bi koja reč promakla.
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla, dunjo moja...
Retko odlazim kući a pišem jos ređe,
i slike su bleđe i bleđe,
pa lepe potiskuju ružne.
Al' nekad poručim piće i tako to krene,
pa stignem u svatove njene,
sve prave su ljubavi tužne.
Nikom ne pričam o tome.
Brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem.
Spas mi donose cigani,
oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih,
oni me pitaju šta da sviraju...
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana,
nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram čuti tu romansu!
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako,
da mi ne bi koja reč promakla.
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla, dunjo moja...
Zlatan Stipišić - Gibonni
Ovo mi je škola
Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Jer fališ mi do bola
I znam da bit će još i bolnije
Jer svaka ljubav nova
Ruši vjeru u tebe
Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Oooo ooo
Koje su to riječi
Što su meni sišle s usana
Ne poznajem ni jednu
Što bi kazni ovoj bila jednaka
Jer su osveta i ponos
Dvije sestre blizanke
Rođene u ponoć
Jedna malo prije, a druga kasnije
Oooo ooo
Ako ikad vratim vjeru u tebe
Oooo ooo
I onda lažna nada nikne za mene
Na poljima od snova
Ne pušta se korijenje
Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Oooo ooo
Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Jer fališ mi do bola
I znam da bit će još i bolnije
Jer su osveta i ponos
Dvije sestre blizanke
Rođene u ponoć
Jedna malo prije, a druga kasnije.
Parni Valjak - Sunčanom stranom
Gdje sam bio ja
kad se sreća djelila
NE ZNAM
Gdje sam bio ja
kad si stvari spremila
NE ZNAM
Znam da nisam bio tu
kada si me trebala
i sav taj teški teret
mjesto mene ti si nosila
A ja sam sunčanom stranom
gradom hodao
i tako malo, tako malo
sam tebi pružio
Znam da sam kriv ali vjeruj mi
uvijek ću te voljeti
ja nisam kao ti
ja se bojim odrasti
Gdje sam bio ja
kad se pamet dijelila
NE ZNAM
Zašto sve što dotaknem
na krivo okrenem
NE ZNAM
Znam da vrijeme pobjegne
čovjek se ni ne snađe
al lakše mi se vratiti
kada znam da me čekaš ti
Prije 2 mjeseca kad bi se okrenula oko sebe vidjela bi ljude. Vidjela bi dobre ljude, loše,male,velike,visoke,niske,pametne,glupe...
Kada bi se sad okrenula oko sebe vidjela bi ljušture. Vidjela bi ljušture s uspomenama i snovima.
Neke ljušture imaju samo uspomene. Nikad to nisam razumjela.
Kad čovjeku dođe kraj ostaje samo ljuštura.
Kada sam se još zvala čovjekom moja ljuštura bila je ispunjena uspomenama i velikim snovima. Cijeli moj svijet temeljio se na snovima.
Kada sam se još zvala čovjekom iza mene nije bila ljuštura iz koje su izašli svi snovi i uspomene.
Sad sam i ja samo ljuštura s uspomenama na snove i jednom željom... Ponovo postati čovjek...
...dali je današnji dan bio važan.....da li je bilo važno što je danas sunce izašlo...da li je bilo važno što mi se slučajni prolaznik nasmijao...što sam se probudila sa osmijehom....što sam sinoć u gradu popila jedan bambus.....što sam pozdravila tisuću ljudi...dali je sve to važno??????????????????????idemo u srednju školu..imamo svoje ekipe...zapitajte se malo postoje li ljudi koje nazivate frikovima, barbikama,droljama,simpatičnima,usamljenima..........e sada se probajte sjetiti njihovih imena i prezimena...to ide malo teže.....jel da........e zato je danas važen dan..i zato je svaki jučerašnji pozdrav bio važan....da se osječaš...sigurno.....da se osječaš postojano....da stvaraš sliku o sebi i o drugima....postoje trenutci kada nekim ljudima želimo reći istinu...kada želimo reći da se bojimo da ne postanemo ništa...da se bojimo da čemo se zaljubiti u njih...da se bojimo da odrastemo......da budemo roditelji...da nećemo imati priliku biti ono što želimo..da se bojimo da nismo dovoljni.....nekako mislimo da je sve dobro dok su prijatelji tu...ali šta kad ste sami......šta kada je svijetlo ugašeno...i kada cijeli svijet odjednom moraš gledati kroz zatvoreni prozor sa rešetkama.....kada više ne možeš lagati...ili govoriti istinu...svejedno...kada nemaš šta nekome reći....dali ti onda ovaj dan kada se možeš nasmijati svom prijatelju...kada se možeš probuditi i otići na kavu a da nikoga ne moraš zvati....kada možeš otići u školu i biti u filmu....biti u svijetu.....kada će biti onih koji te gaze ali ćeš se uspijeti popeti i biti višlja od njih.....dali ti znači taj dan....imate li neku tajnu koja je smiješna i kad ju kažete svi će vam se smijati...ja imam....ne znam zviždati ni namignuti sa oba dva oka.....pa što....ja sam sretna.....sretna jer se trudim....jer imam neki svoj san..neki svoj nazovimo ga životni plan...i u nekim mojim "ladicama" ima ih još par...a što ako nijedan od njih ne uspije.....e zato ću se svakuvećer pomoliti...bez obzira postoji li Bog ili ne...pomoliti ću se.....jer za sve nas postoji plan.....pa makar taj plan bio da budemo ništa...moižda ćemo kao ništa biti isto onoliko sretni kao što bi bili da smo sve........
Mislim da ne pripadam u ovaj svijet.....da sam rođena u krivo vrijeme...i bojim se....bojim se da nisam dovoljna...da nisam dovoljno lijepa,pametna,dobra...i nitko to neće moći izbrisati...ja ću to uvijek misliti i već sam se navikla na to....ali vjerujem i znam da sam sretnija od većine onih koji sigurno pripadaju i dovoljno su dobri da budu u ovome šarenom filmu.....
...za kraj svima vam želim reći da je život ying-yang i da sve loše stvari donesu neke dobre...i da...kada se budete slikali za osobnu života nemojte da vam se dogodi da niste u potpunosti na toj slici...jer to bi značilo da ste nesretni.....
p.s.veliki pozdrav Marku i Anti,Andrei,Vanji,Nini,Tini,Nani,Leli,Rosiću,Jeleni,Paniću-hvala na piću i slamkama,Malcu...i svima drugima koji upotpunjuju moj život...sve vas puno vojim
Moj zivot je kao kula od karata... svaka ima svoju svrhu i ona na vrhu ne bi postojala bez one na dnu... svaka sa svojim znacenjem... ali ako netko gurne jednu, sve ce se srusit... slomit... i u trenutku sve ce postati nista... ali, sve je moguce... moguce je biti nitko... osim ne osjecat nista...
......
... Jednom kad smo se slucajno sreli, pitao me: 'Da li bi bila sa mnom da znas da necemo ostati skupa...?'Rekoh mu: '...da... jer najljepsi trenuci u zivotu mogu biti i najvece pogreske...'
..........................................................................................................................
ovo sam našla na jednom blogu i savršeno mi je.........
p.s.SVIMA VAM ŽELIM NAJLIJEPŠU NOVU GODINU....DA NIKADA NE BUDETE SAMI I DA VAM SE ISPUNE SVE ŽELJE........
ae ja sad ode jesti tako da če moja želja da smršavim barem 5 kg pričekati još najviše godinu.....
budite mi svi lijepi, sretni i nasmijani......
