|
|
| < | kolovoz, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Koji smo danas dan.
Mi smo svi dani
prijateljice moja,
Mi smo čitav život
ljubavi moja.
Mi se volimo i mi živimo,
a ne znamo što je to život
i ne znamo što je to dan
i ne znamo što je to ljubav.
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
Nana
Muki
Jelena
Dajana
Nikolinar
Maja
Tina
Đorđe Balašević
Ringišpil
Curi od jutros od četiri-pet,
rešilo nebo da potopi svet.
Nad gradom danima vise iste kulise.
Poliva kiša al' to joj je zanat,
ma sve mi je ravno k'o severni Banat,
manje više, i sa kišom i bez kiše.
Vreme se vuče k'o teretni voz,
gde li večeras da pomolim nos?
Klasika: "Konobar, un cafe' macchiatto". Pa da.
Prolazi vreme, al' to mu je manir,
i sve je to plitko k'o plekani tanjir.
Izeš sliku, nigde jedra na vidiku.
O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.
Dođi, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, čudo moje.
Veče se klati k'o prezreli klip,
teška vremena, a ja težak tip
- gravitacija začas uzima svoje.
Slab sam ja igrač za subotnje gužve,
al' shvatam pomalo te pokretne spužve:
neko pijan lakše život odrobija.
O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.
Dođi, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, o, čudo moje.
Sustajem, odustajem, pritiska me kao pegla.
Javi se, pojavi se, dodaj svetu malo legla.
Nekad si me čudila, o, danas bi mi tako legla.
Dodaj malo ludila, dodaj svetu malo vergla.
O, daj okreni...
sustajem, odustajem...
taj ringišpil u mojoj glavi...
Svirajte mi "Jesen stiže, dunjo moja"
Toga jutra sam stigao putničkom klasom,
pa kući sa stanice časom,
kroz bašte i prečice znane.
A u vojsci sam stekao druga do groba
i hroničnu upalu zgloba
- suvenir na stražarske dane.
Ušao sam na prstima,
mati beše već budna i brzo se prekrstila.
Reče: "Prošlo je k'o za čas,
baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas
pa će ti svirati a ti ćeš birati".
Svadba beše k'o svadba, i šta da se priča,
parada pijanstva i kiča
i poznata cura u belom.
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće,
iz ruku mi otela cveće
i sakrila pogled pod velom.
Tad me spaziše cigani,
kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih!
Širok osmeh i zlatan zub:
"Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub
nego zapovedi šta ćemo svirati!"
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana,
nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram čuti tu romansu!
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako,
da mi ne bi koja reč promakla.
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla, dunjo moja...
Retko odlazim kući a pišem jos ređe,
i slike su bleđe i bleđe,
pa lepe potiskuju ružne.
Al' nekad poručim piće i tako to krene,
pa stignem u svatove njene,
sve prave su ljubavi tužne.
Nikom ne pričam o tome.
Brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem.
Spas mi donose cigani,
oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih,
oni me pitaju šta da sviraju...
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana,
nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram čuti tu romansu!
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako,
da mi ne bi koja reč promakla.
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla, dunjo moja...
Zlatan Stipišić - Gibonni
Ovo mi je škola
Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Jer fališ mi do bola
I znam da bit će još i bolnije
Jer svaka ljubav nova
Ruši vjeru u tebe
Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Oooo ooo
Koje su to riječi
Što su meni sišle s usana
Ne poznajem ni jednu
Što bi kazni ovoj bila jednaka
Jer su osveta i ponos
Dvije sestre blizanke
Rođene u ponoć
Jedna malo prije, a druga kasnije
Oooo ooo
Ako ikad vratim vjeru u tebe
Oooo ooo
I onda lažna nada nikne za mene
Na poljima od snova
Ne pušta se korijenje
Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Oooo ooo
Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Jer fališ mi do bola
I znam da bit će još i bolnije
Jer su osveta i ponos
Dvije sestre blizanke
Rođene u ponoć
Jedna malo prije, a druga kasnije.
Parni Valjak - Sunčanom stranom
Gdje sam bio ja
kad se sreća djelila
NE ZNAM
Gdje sam bio ja
kad si stvari spremila
NE ZNAM
Znam da nisam bio tu
kada si me trebala
i sav taj teški teret
mjesto mene ti si nosila
A ja sam sunčanom stranom
gradom hodao
i tako malo, tako malo
sam tebi pružio
Znam da sam kriv ali vjeruj mi
uvijek ću te voljeti
ja nisam kao ti
ja se bojim odrasti
Gdje sam bio ja
kad se pamet dijelila
NE ZNAM
Zašto sve što dotaknem
na krivo okrenem
NE ZNAM
Znam da vrijeme pobjegne
čovjek se ni ne snađe
al lakše mi se vratiti
kada znam da me čekaš ti
....gledala sam vijesti......i stvarno nislim da se možemo priviknuti na sve......podigli su cijene....i opet svi nešto jedemo......zahvatilo nas je i globalno zatopljenje pa smo se priviknuli.....nekako nam je uredu sve to.....svi se nešto žalimo,da nam je teško ali guramo.....i nije nam prevruće i nije nam hladno i razumjemo nekako svu tu prirodu.....ali brinu me ljudi......brine me to što smo tako pohlepni i zavidni.....brine me što ne shvaćamo ozbiljno probleme i što ih ti veliki ljudi ne riješavaju nego prave još veće štete.......mislim da nije u redu da se sve riješava oružjem...i onda se okrivljuju ljudi koji koriste to....a šta je s onima koji su to napravili...........ja ne branim one koji ubijaju ali je činjenica da ne bi ubijali da nemaju s čim.......(pa ljudi Bog vam je dao šake......)...a što je s malom djecom....zar nikome nije žao kada uništi jedan tako mali ljepi cvijet...zar nije nikome žao zaustaviti nekoga tko sanja.......želim samo reći da je život samo jedan i ako ga iskoristimo tako što čemo uništiti tisuće tuđih onda smo jedna obična gamad koju treba istrijebiti..........
NE UBIJA ORUŽJE LJUDE,LJUDI UBIJAJU LJUDE!!!!!!!!!
i evo za kraj dio pjesme:
Znas sta,
Neka mora sve potope,
Nek' se gleceri razvale,
Vecni snegovi otope,
Pa sta,
Kise neka ne prestaju,
Neka gromovi polude,
Samo rata da ne bude.
Znas sta,
Nek' se doba preokrenu,
Nek' se zvezde uznemire,
Nek' se planine pokrenu,
Pa sta,
Vetri nek pomahnitaju,
Nek' se vulkani probude,
Samo rata da ne bude.
Đ.Balašević
Ja sam jedna obična srednjoškolka koja tek sada počinje zapravo shvaćati sve te niti života..........nekad me stvarno bude strah tog velikog svijeta.......Nana mi je na jednom post ostavila komentar:".....ali kad malo razmisim koliko sam lijepog toga otkrila i vidjela odrastajući iz tog djeteta koje se formira u odraslu osobu...ipak...lijepo mi je....svako razdoblje života nosi nešta dobro i loše u sebi..u ovom našem trenutno je sigurno mnogo više dobrih... :)))"..............ja se u potpunosti slažem s njom,ali ipak mislim da kad si dijete samo si onda svoj.....onako istinski......i oinda počnemo odrastati......mjenjati se...i ja koja sada pišem o tome kako trebamo biti svoji nekada ne mogu živjeti onaj svoj poseban i lijep život.......nekako se u nekima trenutcima osijećam tužno,beznačajno........mislim da je to neka ljudska priroda.....pred nekim ljudima do kojih nam je stalo želimo biti neka posebna osoba i bez razmišljanja to radimo....a kad malo razmislim o tome shvatim da sam baš onako posebna,neobična,na neki način čudna kad sam svoja.....kad ljudima predstavljam sebe.....onako doslovno......i znam dosta ljudi koji žive nekakav svoj zamišljeni život......predstavljaju svooj život onako kako su ga sanjali.......i ja ga nekada želim tako predstaviti....ali ne mogu.....jer znam da je moj život poseban iz razloga zato što je moj....... želim samo reći da svi pokušamo ako već ne možemo kao odrasliji,kao djeca živjeti taj svoj posebni dar.......
u jednoj pjesmi kaže Balašević..........
....sto hiljada reci znam,
al' jedna mi fali
da nju kako treba opisem.....
primjenite to na život i shvatiti će te da uvijek nešto fali.......ali gdje god da se nađete...bili veliki ili mali uvijek morate ostati ostati oni isti ljudi...u nekim situacijama možda moramo staviti neku masku na lice......ali te situacije moraju biti rijetke........
......i da....kad neki od vas budu stvarali u očima drugih neki ljepšu sliku o sebi...nemojte zaboraviti ovaj naslov........."NITKO NE MOŽE DULJE VRIJEME IMATI JEDNO LICE ZA SEBE ,A DRUGO ZA MNOŽINU;A DA PRI TOME NE ZABORAVI KOJE JE PRAVO..."
