subota, 28.07.2007.

Javljam se iz sunčanog Hvara :)

Evo da se javim (da ne bi ljudi rekli da kazem malo pa se raspisem ;))...

Kao što se skuži iz naslova, ja sam na Hvaru, u Svetoj Nedilji... I super mi je... Prosli vikend, tj. pred tjedan dana smo bili u ZG petak-nedjelja, prvenstveno zbog Harry Potter knjige, zadnje! Išli smo 20. u kino u 9 pa pred Algoritam na ponoćnu prodaju (u 1 u noći ;))... Uz knjigu smo dobili i majcu koju sad ponosno nosim na 35 stupnjeva (crna, rukavi skoro do laktova, al nea veze)... Knjigu sam naravno pročitala, al nis ne govorim, da ne bi bilo spoilera... Za neke znam ziher da bi se naljutili...

Bila sam u pon njoj na rođendanu i bilo je super !!

U sri mi je bio mami rođendan, a onda smo u čet rano ujutro kretali za Hvar... Doduše nešto kasnije od tete i dečka koji su krenuli u 5 ujutro (doduše skoro 6)... =D

Tu nas hrane domaćini hranom kakvu sami nikad ne bi naručili... ali je prepreprepreodlična! More je čisto, a s ove strane otvoreno pa je i hladnije... Plaže su isto super...

Bili smo u posjet vinskom podrumu i tata nešto pričao jednoj curi dok je nogom koračio na prvu stepenicu i slijedeće što se čulo nije zvučalo nimalo zdravo, ni lijepo, ni ništa takvog... Slijedeće sekunde svi smo bili oko ulaza, prestravljeni (ja sam mislila da je gadno ozlijedio glavu i ko zna šta...) a on odozdola "dobro sam!" Ispada da je na guzici sletio dolje po svim stepenicama... Vecina je odma crkla od smijeha nakon prvotnog užasa... Lako se sad smijat kad znamo sta je bilo, Mihaela se tresla jos pola sata...

Aj to bi bilo sve za danas... Puno komentirajte! Laku noć...

The Kate;)

petak, 13.07.2007.

With this things I'll never say...

Eto odlučila ja malo napisat novi post... Zadovoljna sam, u prošlom postu imam puno komentara... Keep going! :)

Jednu štafeticu mi je proslijedila moja draga Iva :) pa ju eto ja riješavam... Dakle...

1. Opiši se u 5 točaka:

- pametna (barem tvrde)
- naivna
- dobra (valjda)
- volim pomagati
- lako opraštam

2. Napiši 5 rečenica o sebi:

- Teško priznajem zaljubljenost, još teže činjenicu da je prestala. hihi
- Jako sam sretno dijete (pod time mislim sretnica, a ne sreća ko osjećaj).
- Volim sama sebi zadavati nepotrebna pitanja.
- Lako sam povjerljiva, što stvara probleme, ali unatoč tome ima malo osoba kojima stvarno vjerujem.
- Poslije obitelji i Boga, prijatelji trenutno meni znače najviše.

3. Ili-ili

samoća/veza - hmm... Da mi je vidjet kako je u vezi... Ali pretpostavljam da u našoj dobi i jedno i drugo ima svoje čari. A kasnije... Bilo bi lakše kad bi imala nekog uz sebe, naravno.

najbolja pesimistična prijateljica/optimistična prijateljica - sa optimističnom bi se bolje slagala... Ali bi pesimistična bila izazov... Da joj ispravim poglede na svijet... Uostalom, zašto samo "she"?

UN dijeta/dijeta 90 dana - samo ovo cu rec... nijedna dijeta,,,

duga kosa/kratka kosa - duga zna ić na živce, kratka ne stoji svima. Kako kome paše, ja svoju volim kakva je da je jer je bujna i prekrasna.

Done! Štafetu nastavljaju:
laLuna;)
Angel
Moni

Ima još puno tog za pričat, neki drugi put...

Laku noć, do čitanja! Pusa svima baš svima koji me vjerno čitaju!

Vaša (najdraža) Kača

četvrtak, 05.07.2007.

Upisi i raznorazne sitnice...

Eto da se ja malo javim... Iako imam malo komentara... Živim u nadi da će ih bit više... A vi ćete koji ovo čitate tome pridonjeti, jelda???

Ja sam se upisala. Ja ponosna na sebe. U opći smjer Prve riječke, ako koga zanima... Bila 12. na listi... Upadalo se jako lako, to je možda nekima dobro, ali možda i nije baš... Al tko sam ja da prosuđujem... Bitno da sam ja upala, sa svojih 60 bez dodatnih... hihi... I da sam sad mirna do kraja osmog... znaci mjesec i po... Pogledala sam malo popis, par ih znam iz viđenja, ali sa mnom ne ide nitko koga znam iz razreda ili tako... Valjda ću se skompat s ljudima... =s Sve u svemu, ja zadovoljna. Idemo na drugi dio posta.

Neki dan sam si zapisala napomenu u mobitel da ju ne zaboravim, kao uvijek kad čujem neku lijepu misao, ili pak kad ju sama napišem (). Neki to zapisuju u bilježnice s citatima, a ja najčešće u mobitel. Tamo si ponekad zapišem i temu posta da ne zaboravim. Dakle kad sam zapisala tu napomenu, pogledala sam malo ostale i pročitala ovu rečenicu:

Više se ne sjećam ni odakle mi, zašto sam ju zapisala, a možda sam ju čak i smislila... Tko to zna, a nije ni bitno. Bitno je to da kad bi svatko slušao baš to svijet bi bio puno drugačiji. Ali budući da sigurno će malo ljudi stvarno u potpunosti se ponašati prema tome (ako itko) ostajemo na istom. Bit je, ako poštuješ nekoga i prihvaćaš ga samim time zadobiti ćeš njegovo poštivanje, a ako neka osoba ne poštuje druge teško će steći njihovo poštovanje.

Ja nastojim prema svima biti fer, i poštivati ih. Ponekad ćete me naći kako branim neke ljude koje bi malo ljudi branilo. Neki ljudi jednostavno vide samo stranu koja se više ističe, a to je nerijetko loša strana. Kada bi pokušali u ljudima vidjeti dobro, možda bi tada i ti ljudi to počeli isticati. Ali ponekad mi se čini da jedino ja u nekim ljudima vidim dobro. I to mi se vraća. Nikada nećete takve glavne ljude koji rade probleme kako su prema meni bahati. Ja njih poštujem, samim time i oni mene.

Neki ljudi koje sam upoznala naprotiv prema nikome nemaju nimalo poštovanja, niti ne pokušavaju nikoga shvatiti, i nikada im nije palo na pamet da bi svoj problem mogli riješiti i promjenom SVOGA ponašanja. Prema njima je teško imati poštovanja, sami odbacuju druge od sebe.

Mnogi se žale kako nemaju prijatelja, kako nitko nije prema njima iskren, kako s nikim nisu dobri. Većina njih vjerojatno nije ni probala prema drugima biti dobra, prijatelj, uvijek spremna pomoći. Na nama je da se trudimo biti dobri prijatelji, ostalo dolazi samo od sebe. U vecini slucajeva...

Što se tiče dijela s neprijateljima, vjerujte mi, pali. Eto trudite se što manje ljutiti se na nekog, i opraštati (znam znam tražim nemoguće), ali to možda i nije tako nemoguće. Treba volje. Kako se ono kaže "jer i zli ljube dobročinitelje svoje". Možda tako čak i uspijete nekoga promijeniti. Neću tvrditi da je lako zaboraviti nešto, ili prijeći preko toga, ali smisao života je opraštanje, bez toga sve bi stalo u samim počecima. Da ljudi ne opraštaju, davno bi se svi međusobno poklali, a oni koji su ostali bili bi sami jer bi sa drugima bili smrtno posvađani. Ponekad pomislim da prelako opraštam, i da sam naivna (što i jesam, iste greške ponavljam toliko puta) ali često je to dobro. I to je ono što svi moramo shvatiti.

Nadam se da ćete bar 1% ovoga shvatiti, ako budete čestitam vam... Stvarno se moram naučit bolje izrazit, pišem totalno nerazumljivo...

Do slijedećeg puta, kada ću nadam se imat više komentara! Pusa jedna velika svima odreda!

Vaša Kača :) :)