Život mi stavio kravatu, a ja košulji potfrknuo rukave
|
Ovo mi je treći-četvrti put u tjedan dana da koristim izraz koji sam kod Raymondice pokupio. Iako sad nemam nikakvog povoda. Al neki dan sam se sa „život mi je stavio kravatu“ izvukao od puštanja brkova. Sviđa mi se izraz. No uzvratio sam životu udarac i jutros košulji potfrknuo rukave. Čini mi se da svakim danom postajem sve veći frajer. Do sada nisam koristio te šminkerske fore, al stvarno mi je dosadila ta nijansu prevelika košulja. Al sad mi pak ide na živce osjećaj „nedorečenosti“; rukavi su ni vrit ni mimo, ni na zglobu ni iznad rukava, taman tamo negdje ispod lakta. No trpim, nisam ni mislio da je lako biti frajer. No sigurno će lakše bit kad si danas kupim sunčane. Još sam jedan udarac odlučio zadati „životu“. Otkaz. (Kak je vikend na moru u stanju preporoditi te.) Ne odmah, ne skoro, al u dogledno vrijeme. Nakon ljeta bi bilo sasvim u redu. Neda mi se više tu. Nije meni loše u firmi, i sami ste čitali onih par postova... zapravo ovak ležeran život teško da ću naći u nekoj drugoj firmi. Ali ovdje trunem. I sama promjena firme mi i dalje ne bi bila dovoljna. Ide mi se van. Na par mjeseci, pola godine, godinu, možda dvije... Francuska, Nizozemska, Belgija, Švicarska, Norveška. To bi mi odgovaralo. Jugoistočna Afrika, Kanada isto. Ma zapravo, nije ni da moram otići, mogu ostat. Al bar da onda radim za neku stranu firmu pa tu i tam odem u središnjicu il tak nekaj. Al čak mi se i neda da moram na engleskom pričat, radije bih na francuskom... malo bi bilo zeznuto na početku, al sigurno bih se ufurao s vremenom. Palo mi je na pamet i struku kompletno promijenit. Al kad je sranje s tim jer moraš čitav drugi faks završit. Trebali su to jednostavnije napraviti. A ja isto... već par godinama planiram neki scenarij napisati pa nikak... mogao sam već odavno scenarist postati! Loš, al scenarist je scenarist. Da ne govorim kak bi to dobro zvučalo prilikom upoznavanja sa ženskama. „- A čim se ti baviš, Junac?– Ja sam ti scenarist“, i pri tome sam još pofrknutih rukava sa sunčanim na nosu. Pičke bi padale samo tako. Jebote, kolko vrata otvaraju sunčane. S njima bih se usudio i stand up komičar biti. Iako imam tek jednu točku. Baš neki dan sam oduševio svojim zapažanjima o zvijezdama koje padaju. Toliko da se i sutradan o njima govorkalo. Kakve su to zvijezde? Neke stoje na nebu po tisuću godina, a ove samo padnu. I sad zamisli, kupiš zvijezdu (one fore prek internet za neznamkolko tisuća dolara), platiš masnu lovu, i za tjedan dana ona – padne! I onda ti se drugi dan u NASA-i smiju. Jedino je fora ak točno znaš koja će pasti pa onda curi pokloniš onu koja će pasti točno na njen rođendan. To bi već bilo romantično. Samo mi sad krenite kak nisu to zvijezde koje padaju, nego kometi ili meteori ili kaj već. (-50 bodova) |
