Sumorni utorak
|
Bio sam na cugi nakon posla. Obično kad se tak usred dana iznenadim pivicom il dvije, lako se nacrvcam, poželim još ili samo odem bolje raspoložen doma (pa kenjam po blogu ili tak nekaj slično). Danas sam se nakon cuge našao u depresiji. Teme poput kredita, kamata, stambenih pitanja ne mogu te baš razvedriti. Pišem ovo pokisao i nemajući nikakvog pametnijeg posla do Lige prvaka. Tolko sam neraspoložen da mi se neda ni gledati koju tekmu prenose. Nek me iznenadi. A tek je pol 7. Ne mogu se ić ni besciljno voziti (pivica). Teoretski možda i mogu, al bolje ne. U životu mi inače nikad nije bilo bolje. Radim, motor-četverokotač imam. U kući mi nije gužva. Mira sam uvijek imao. Curu nemam, no nikad je nisam ni imao. Na poslu sam donekle zadovoljan. Atmosfera, kolko se radi, kolko si za to plaćen, sve super. Jedino pogled na budući razvoj karijere je malo siv. Nadam se da me sivilo neće nakon te 2 godine (koliko sam odlučio minimalno tamo biti) progutat. Ne znam, tak i tak sam sanjao raditi do 35-40, a onda...ne znam ni sam, to je za neki sanjarski, optimističan post. _______________________________ Ne znam zakaj ovo sve pišem kad sam se sam sebi zakleo nikad ne pisati u dnevničkoj formi. Valjda iz dosade. Neki hobi mi treba. U biti, film bi si neki mogao pogledati. Taman do Lige prvaka. Kad bih barem imao nekog prijatelja koji je skinuo onu parodiju na Bonda pa bi mi ga posudio. Ah... valjda ipak previše tražim... Vidiš, Mr. Beana u Francuskoj nisam nikad do kraja pogledao. Hm... Ideju za sutrašnji post nagrađujem s 50 bodova. P.S. vidim sad, Slaven igra... kud je svijet otišao; Kup UEFA utorkom. |
