Ježev blog

Prestupnicima sretan rođendan 29.02.2008.

Sretan rođendan fu fu fu fufuffffffff












Danas imate rođendan fu fuf fufuufuf, znam da nikad nećete ostarjeti.
Čestitam vam .


Tri osnovne poze za rođendan


• Budite u horizontali slika br. 1

• Postali ste punoljetni poslije toliko prestupnih godina
budite izgubljeno romantični slika br. 2


• Još četiri godine i p u n o l j e t n a fuufuufuffu slika br.3





Kada postanete punoljetni
fu fuf fufuufuuffuff

Finile su Mare bali


Fu fu fu fuffff ..s t v a r n o fufuf fuf fuufuf fuuffu

Malen osvrt na jučer i danas

Nastavljam priču o svom ljubimcu ježiću.
Posjetila sam mnoge blogove i ako mi se koji nije dopao jednostavno sam otišla, bez komentara. Ne želim nikoga povrijediti. Svatko ima pravo na svoj kutak, a o ukusima nema smisla raspravljati.

Moja ježica se u potpunosti asimilirala s nama.
Vratiti je onako malu i slijepu- šanse za preživljavanje bile su joj ravne nuli.

Njezina mama završila je kao specijalitet i davno je nahranila nekog tko je bio jako gladan.

Da li ste znali da su ježevi na meniju ?

Pisala bih o svemu što me od jutra okružuje.
Prvo nahranim ptice.
One su se na to već navikle…i, zamislite, dolaze na ono malo moje prosute dobrote.
One znaju kada se vraćam s posla i uvijek me dočekaju na istom mjestu. Slobodne su odletjeti i doletjeti. Zima je bila i hranu nisu mogle pronaći …zašto im ne pomoći?!

Ono što me zgrozilo- jedan mali susjed dobio zračnicu na poklon i postao glavni šerif. Mora vježbati… ne po nekim lončićima jer oni nemaju srčeko… ne dišu. Treba izabrati pravu metu koja cvrkuće. Ne trebam reći koliko trofeja svaki dan skine. Nitko to nije osudio… jer mali će postati veliki lovac preciznog oka i njegovi se ponose sa njim. Tako je mali susjed potaknut podrškom svojih roditelja ,svaki dan postaje sve bolji.
Koji odvjetnik bi mogao zastupati ptičice i kako bi mu one to mogle platiti ?
Gdje da ptice odlete i nađu mir kad smo im oduzeli nebo?

Jučer sam gledala TV jer nikako ni sam mogla pristupiti „Ježevom blogu“ i zgrozila se.
” Malena djeca” polila mačku benzinom i zapalili ju?!
Zašto?! ….zato jer je to cool….zato da budu zapaženi?!
Netko im je to svojim primjerom pokazao
Politi mačku benzinom! - kako uopće dolaze do zapaljivih tvari ?

Da je njih kojim slučajem zahvatila vatra shvatili bi što je bol
i cijelog života nosili opeklinu svoje budalaštine iz mladosti .
I još snimati agoniju bespomoćne mačkice! Gdje mačkice mogu pronaći svoj mir u prirodi. Ne mogu otići jer smo prirodu već podosta devastirali.

Mnoge životinjice postaju kućni ljubimci:
hrčci, zamorci, mišići, kunići , ribice , papigice, mačkice, psići pa i ježevi.
Ljudi ih kupuju, ne za zabavu, već da se o njima brinu. Pitam se kojoj prirodi ih danas mogu vratiti?


Kućni ljubimci završavaju u kantama za smeće ,
puno puta budu brutalno ubijeni i maltretirani.

Evo jednog konkretnog primjera .
Prije dvije godine s kolegama sam išla na posao kad smo čuli cviljenje.
Dolazilo iz jedne zatvorene najlon vrećice ostavljene na zidiću .
Kad smo je malo rastvorili imali smo što i ugledati...malog psića starog otprilike 3 tjedna.
Prestrašen. Nije dozvoljavao da mu se suviše približimo. Kolega je zahvatio vrećicu za zadnji kraj tako da je mogao ispuzati sam. Lajao je , drhtao i kesio svoje male zube.
Ostavili smo mu malo hrane, ali nije se usudio približiti. Bojao se naših ruku pa je cijelo vrijeme išao unazad. Otišla sam raditi, ali nisam nisam ga mogla tako gledati s prozora svog ureda. Poslije par sati otišla sam po njega. Bio je već umoran i jako žedan .

Nazvala sam Udrugu za zaštitu životinja i ispričala im sve.
Dan prije isti takav slučaj ....
ostavljen psić ali ja to nisam znala. Saznala sam kad sam ispričala o nađenom psiću.

Nazvali smo ga Medo. Bio je crn, a šapice su mu bile bijele .Medo je zbrinut kod jedne gospođe kojoj je pas uginuo od starosti i više nije pomišljala uzeti drugog. Međutim, Medu koji ju je osvojio čim ga je vidjela. Ostali su zajedno .
Gospođa ima nećaka koji je doživio dosta neugodnosti u školi od druge djece i povukao se u sebe i bio danima potišten. Od kad je ostavljeni Medo došao k njima postali su nerazdvojni prijatelji. Malom nećaku vratilo se samopouzdanje i smiješak ..
Kad ih vidim kako šeću Medo mi uskoči u krilo izliže me i vrati se svoj prijatelju koji odgovorno brine o njemu.
U ovom slučaju sretan završetak!


Imam prijateljicu koja je imala ježa (ima ga još) za kojeg se brinula cijela obitelj.
Kad se približila zima, odvezli su ježa u šumu.
Možete li vjerovati.... jež se vratio kući.
Toliki put je prevalio da nikome nije bilo jasno kako je to moguće .

Svatko od vas ima neku svoju istinitu priču .
Da li nas životinjice vole jer ih na to mi prisiljavamo?

Životinjice bilo koje vrste imaju instinkt.
Točno znaju izabrati vlasnika koji ih voli, a odlaze od onih koji ih maltretiraju i ne vole.

Raspisala sam se jer mnogima ne mogu odgovoriti na komentare koji su jučer i danas pristigli. Toliko ih je lijepih da nisam mogla doći k sebi .

Lijepo Vas pozdravljam !

Uvijek ode i vrati se kući kao Lesi

Finica u vrtu 07.05.2007. čeka da narastu jagodice, a potom se sama vrati kući kao Lesi.





Put do kuće je uvijek pun prepreka, ali Finica se trudi da sve prepreke svlada.

Fu fu fuf stepenica ...fu fu fuf

Finica 24.09.2005. porasla je curica i pokušava se popeti na stepenicu,
ali stepenica je velikaaaaa

Ipak Finica zna put do kuće

Prvi i zadnji na radnom mjestu !

Da li se uopće trebalo dizati iz kreveta, pa cijelu noć sam imala tulum sa svojim ježićem.
Pristavila sam kavu u 5 sati, uključila radio i počela se sređivati.
Ježić je spavao ispružen potrbuške.

"Blago njoj!" - pomislim gledajući je.

Kako mi duša spavaaaaa .

Pogledala sam se u ogledalo... da vrisneš od oduševljenja.

Pripremila sam platnenu vrećicu ( imam ih par komada)
i u nju stavila male ručnike, majice s kratkim rukavima
(one znate koje nisu više u modi-sada su itekako dobro došle),
jabuku i normalno.. špricu u kojoj sam već pripremila obrok dozu.
Jedna plastična flašica u kojoj je sve bilo pripremljeno i gotovo.

Obukla sam se. Izašla na terasu, a ono temperatura …nepitaj.
Stavila sam u platnenu vrećicu sve rekvizite i na kraju- ježića.
Drugu torbu na rame i krenuh na posao.

Probudila se i uzvrpoljila. Najgore je bilo proći blizu automobila čiji su vlasnici kretali na posao.
Ježić se uznemirio i kopao s njuškicom prema vrhu vrećice.
Svako toliko sam je morala namještati jer do posla imam cca 7 minuta
pješačenja.

Vjerujem da sam bila čudna svojim poznanicima s kojima se inače
susrećem svako jutro... onako u prolazu.

Tako mi je jedan dobacio
pozdravivši me …

Je' fešta danas !?

Nasmijala sam se …
Ma neee

I tako još par komentara s istim stilom.

Polako smo došli na posao .
Sad je trebalo sve na brzinu:

• Podići komp i pripremiti se za posao
• Odjuriti u kuhinju i izvući ježića jer već je bila nestrpljiva
• Nahraniti ju i izmasirati trbuščić
• Pripremiti veliku kutiju i u nju staviti ručnike i onu de mode majicu
• Sakriti ju ispod stola

Zaspala je… umorila se od klopice.

Kada sam morala uključiti pisač i printati , svako toliko sam pogledavala
ispod stola da vidim da li se možda probudila ili preplašila.
Joj kako sam bila sretna. Nije se ni pomakla…nije hrkala.
To je spas... nitko je neće čuti.

Pogledala sam na sat moje kolegice su dolazile na posao i normalno, svraćale u moju kancelariju glasno govoreći o jučerašnjim dogodovštinama.
Pratila sam ih.. istina nezainteresirano, ali praveći se jakooooo da ih pomno slušam,
Kad su okrenule leđa krišom sam pogledala da li se ježić probudio.
Ah sve je pod kontrolom...spava. Odahnula sam .

Radim na katu. Par puta sam morala na šalter u prizemlje gdje sam se ponekad znala malo i zapričati.
Sad je to izostalo. Morala sam se brzo vraćati u svoju kancelariju.

I evo ti je uz šetala se po kutiji njuškajući.
Sve joj je bilo čudno .
Obavila je pipi i kaka.
Na brzinu sam promijenila ručnik i majicu i stavila drugu posteljinu.
Odjurila sam u WC zaključala se i dala joj jesti.

Ritual znate ...poslije jela lagana masažica.
E…. sada je trebalo izaći iz WC.:
Naćulila sam uši, nikog nije bilo u hodniku.
Iskrala sam se i na brzinu uletjela u kancelariju i polegla je u kutiju.
Koja sreća odmah je zaspala ufffffff !

Budila se točna ko urica svakih sat i pol.

Kad je završio radni dan , morala sam čekati da svi odu.

Zašto ?

Pa da bih je na miru mogla spremiti, sakriti kutiju u kojoj je spavala,
sve počistiti.

Torba na rame i doma.

Putem je par puta provirila s njuškicom.
Prolazila je jedna curica s mamom baš u trenutku kad sam je s rukom pokušala uvući malo dublje u vrećicu.

Povukla je mamu za ruku i rekla:

• v i d i .. m a m a .. j e ž i ć ... ..jojjjjjj !
• M a ... d a j .... n e ... f a n ta z i r a j .... k a k a v .. j e ž i ć


Taj puta smo se izvukle.


.

Raste Finica

Bilo je to 2005.

Išli smo na posao rano.
Bila sam u platnenoj vrećici.
Spavala sam ispod stola, a moja nova mama je pazila
na mene da nas ne otkrije šef.
Nisam smjela hrkati


Ma velika sam ja , pa vidi se.



Dočekala sam i Uskrs... prvi put u ježevom životu




Moj prijatelj Suri i naš posljednji susret.
Nestao je i nikad se više nije vratio




Život ide dalje...
Moram se informatički opismeniti.
Imam komp i sve moje nožice su spremne ....brže se piše
Tu sam, ako vam treba pomoć


Laka Vam noć, a ja idem u noćnu šetnjicu...

Ona je mala maza

Evo moje male mazice Finice

Mazimo se





Spava mali smotuljak... koja frizura!!!



Dobar jastuk fu fu fufufufu






...Dotjerivanje

Besana noć

Polako je padala noć... prizor koji se ne može zaboraviti.
Vani temperatura...sparno da ne možeš disati, a moj ježić se lagano budi i šeće u svojoj košarici.

Šprica je bila tu i počela je priprema.
Dobro sam ju iskuhala.
Polako sam uvlačila iz zdjelice mlijeko koje sam pomiješala sa vodom .
Plastika je na kraju tvrda, a ježić gladan pokušava doći do klopice, ali ne ide. Kako sam ju okrenula na leđa bojala sam se da se ne uguši.

Evo ti prvog problema... kako se namjestiti?!

Namjestila sam ručnik i položila ježića.
Za to vrijeme sam skupila dlan lijeve ruke, a desnom nakapala na dlan 2 mililitra mlijeka. Stavila sam je uspravno.
Počela je halapljivo jesti. Brzo se umorila i istog trena zaspala.
Malo sam ju pomilovala po bodljicama da joj pospješim probavu.
Po trbuščiću sam je malo izmasirala... izgledala je smiješno.
Par puta se rastegnula, otvorila usta i zijevnula... potom se uzvrpoljila i s guzom išla natraške do mojih prstiju. Tu je par sekundi podigla njuškicu
i odjednom osjetim da su mi prsti mokri.
Opet je promijenila položaj, ušetala u moje dlanove i otišla u snove.

Kako da pomaknem ruku , a da ju ne probudim?
Pričekat ću malo .
Nakon petnaestak minuta ja je lijepo položim u njezinu košaricu i odozgora stavim jednu pamučnu ljetnu majicu koja je izašla iz mode- tako da bude u mraku.

Nakon toga sam otišla na terasu i počela zalijevati cvijeće.
To je trajalo malo duže pa sam, svako toliko, zavirivala u košaricu.
Isključila sam TV , a radio sam pustila da lagano svira.
Kad odjednom.... evo ti nje!
Nisam se okrenula počela je šetati i pokušala se penjati po košarici. Normalno... uneredila se.
Uzela sam salvetu i čistila oko nje, a ona je cijelo vrijeme
tračala za mojom rukom kao da se mazi.

Točna k'o sat... znači svakih sat i pol ona će biti budna.
I opet sve ispočetka. Nahranila sam ju. Opet mi je napravila pipi.
Spustila sam je na pod. Počela je šetati oko košarice i pritom sve
njuškati. Zastala je čuvši moje korake i dotrčala prema meni.
Uzela sam ju u ruke, a ona se počela njuškicom maziti oko mojih prstiju.
Vjerojatno joj je sve mirisalo od mlijeka zato je lizala moje prste.
Nakon tridesetak minuta opet se smirila i zaspala.

Noć... već je prošla ponoć. Otišla sam na spavanje, a košaricu
položila blizu svog kreveta tako da je mogu čuti.

Nije prošlo malo kad evo ti nje... budna!
Dovukla sam se do kuhinje. Ritual već znate... ajmo klopica.
Cijelu noć sam šetala kao mjesečar. Podočnjaci do poda.
Što bih dala da se mogu malo naspavati.

Početak brige o ježici

Lutala sam internetom da saznam što više o :
ishrani, ponašanju, bolestima ,vrstama, razmnožavanju, parenju i td.

Kako mamu ježicu nismo mogli pronaći
nije mi ništa drugo preostalo nego se pobrinuti o maloj ježici.

U startu je otpala ona varijanta -povratak u prirodu jer ne bi preživjela.
Pretpostavljam da je bila stara od 7 do 12 dana tako da je ipak dobila
majčino mlijeko i time se na neki način povećala mogućnost preživljavanja ježića bez nekih problema.

Razgovarala sam s veterinarom,
međutim sve što sam dobila bilo je par fotokopija iz enciklopedije koje sam proučila da saznam nešto više od onog što sam do tada znala. Zapravo nisam gotovo ništa niti znala jer me nije interesiralo.

Sada je bila drugačija situacija- ježić je bio kod mene! Vjerujem da je doživio puno traumatičnih trenutaka prije nego sam ga pronašla ispred kućnog praga.

Frktala je , puhala, poskakivala
kad sam je podigla s poda.
Smotala se u obliku kuglice... mali smotuljak.
Nakon nekog vremena rastvorila se s nožicama u zraku.
Bila je preplašena.

Šaptala sam joj, nježno je gladeći po nakostriješenim bodljicama.
Znatiželjno se okrenula prema meni i opet stisnula u kuglicu.

Ljetno vrijeme s temperaturom od 39 C - možete zamisliti koju je agoniju morala imati.

I tako sam ju unijela u kuću. Prostrla na pod novine i dala joj malo jabuke koju sam prije toga zgnječila među prstima.
Počela je jesti halapljivo, potom se malo smirila u mojim rukama.
Krenula sam dalje …na svom dlanu nakapala sam razvodnjeno mlijeko.
Malo... pola male žličice kao mjeru.
Polizala je i nedugo nakon toga zaspala na mojim koljenima.
(pogledajte sličice u prethodnim postovima)

Preselila sam je u jednu košaru napravivši joj ležaj od mekanih krpica . Produžila je spavati.

Odjurila sam u ljekarnu i tražila:
• Molim Vas jednu špricu

gospođa preko pulta me je čudno pogledala i pitala
• treba i igla, koliko komada ?

sada sam ja pogledala nju sa čuđenjem
dok je ponovila to sa iglama par puta

Shvatila sam .
Pa mislila je da se drogiram!!
Smiješne li situacije
• ne... samo špricu...treba mi za ježa.

Pogledala me je još čudnije;


• Za ježa ?!

• Da, za ježa , treba mi da je nahranim.

I tako nakon čuđenja gospođe preko pulta ,

dobila sam „samo špricu“....za ježa.

Pa ljudi moji - sad je mogu drogirati mlijekom ha ha
Pa zar se u ljekarni kupuje samo za ljude, ima valjda nešto i za ježiće.

Vratila sam se kući
Moja mala bodljica je lijepo spavala dišući mirno.
Bila je zadovoljna.

A sad....što je sanjala nikad mi nije rekla.
Za danas toliko !

Što je bilo dalje , u sljedećem nastavku... pa pa

Finica voli jesti iz žličice

Finica se upravo probudila.







Uživa u jelu najviše voli jesti iz žličice


I recite zar nije prava dama. ........

Ježica je pronašla svoj novi dom

Evo mog malog ježića




Unijela sam je u kuću.
Bila je jako prestrašena i gladna.






Kad se napapala zaspala je na mojim nogama - zadovoljna.
Mogla je snivati bez straha za ono sutra..... koje dolazi.

Nastavak priče

Veterinarrrruuu ...zar bašššš moooram ?

Došla nam je jesen ...nije baš lišće padalo nekom brzinom
kojom je ringišpil imala mala Finica, ali ipak je i ona naslutila da dolazi neko drugo vrijeme ....

Moja velikaaaa mama telefonirala je te suboteee. Fu fu fuuuuu ...zvala je barbaaa veterinara.
Ma što je to ..fu fu ... baš me briga
nije ništa za papati ...

Kad odjednom ,dođe moja velika mama i premjesti me fufffff..
u jednuuuu mračnuuu torbuuuuu.

Prava noć u toj torbi, a meni se, zamisliteeee, ne spavaaaa.

Fu fu što da radim ..strpala me unutra sa ručnikom i stavila na rame i ajmo.
Njihala sam se kao na barci ..i došla mi je mučnina ...pa sam htjela van ...
ali mama nije dala .
Ubrzo smo stigli , izvukla me je i stavila na velikiiii bijeliiii stollll uffffff
U tom trenutku uđe neki debeliiii uf ufff veliki ...veliki ..
pa da veterinari su veliki i debeli fu fu fuu

No nisam se baš dugo mogla diviti stvarima u bijeloj prostoriji
fu fu fu ..a baš mi je jedna velikaaaaa rukavica ostavljala puno novih mirisa ,
a ovaj velikiii me baš morao.... sada gledati ,a mene je bilo sram ...
pa sam se sakrila ...ali sam vrebala rukavicu .

Znate zašto sam otišla kod veterinara ?????
Nešto mi se zabilo na nožicu, a i noktić mi je otekao i boljelo me,
ne dok trčkaram ...već kada bi išla nanati ....

Čula sam glas od svoje velikeeee mame ..

Ajde Finica daj nogicu ...nije to ništa

Fu fu ...n e ć u uuuuu !!

Pa taj veliki ...veliki veterinar imao je ruke veće od moje mameeee
da mu dam svoju nožicu .....najn ...nix ...no ,,njet
Naučila sam i ja nešto od stranih jezika ..sve oko nas stranci
i kada im se nešto neće oni tako viču pa zašto ne bi i jaaaa

Tepa meni moja velikaaa mama, ali ja sam se sakrila i ništa nisam čula.
Tako sam bila uporna skoro dva sata , ali njuškicu nisam dala.
No kada sam se i ja malo umorila izvirila sam vani i
pokakila sam se na stol ...popi i na kraju imala strašan rigoletooooo
fufuff a plahtica je bila čistaaa ..fufuff ...sada više nijeeee

I mama uto reče ...

Doktore danas nemamo sreće .....doći ću za dva dana...preplašena je jako.


Fu fuf ...kako sam odahnula, baš kada je ulazila jedna t e t a.
Nosila je neku velikuuuu kožnu rukavicuuuuu
i ostavila na stolu ...gdje sam se ja borila za svoj život ...

Fu fuf.... koji mirisi ..njam ..njam fuff...
Znatiželjno sam izašla i bila zaokupljena oko rukavice ..sa svih strana sam je
tagledala , a mirissss
fu fu neki novi miris ...moram to njam probatiiiii i njam ...obilježiti

Nisam se ni snašla a ta teta mi je pregledala nožicu ...
odrezala noktić i rekla velikoj mamiiii da odemo u ljekarnu
po nekakvu kremicu i još nešto ....
ne znam što ..
pa ne mogu sve ...još sam mala ...

Finice to t je nešto za ispiranje ništa strašno

Fu fu pa oni će me kupati fu fu ...

Teta nije bila velika kao barba veterinar i sve je o meni znala ...
znala je da se zovem Finica i koliko sam stara.

Pametna neka teta fu fu fu.

Još me je malo pregledala ..nisam imala nikakve štetočine po sebi fu fu
buhice i slično ..ni nekakve ljenčine od parazita fu fuuu.
Rekla je da sam zdrava cura i da se mogu pripremati za spavanje..fu fu
Kakva je, pa meni se ne spava ...svi su protiv mene ...

Fu fufffff došle dvije mace i jedan pas ..baš se ni njima nije dalo kod veterinara...
vidjela sam ja kako se skrivaju , a imali su i jakooo tužne oči,
Znate , bilo mi ih je jakooo žao , nisam dugo to gledala jer bi počela plakati

I tako mama me je stavila u veliku mračnu torbu i krenemo mi kućiiii.

Usput mi je bila muka jer tamo kod veterinara sve je smrdilo fu fu fu.

Došli mi kući i mama spremila veliki okrugli žuti bazen fu fu ...
i u njega dvije drvene daščice. Stavila me na te dvije daščice ...
pa tako joj je rekao veterinar....

Fu fu nakapala nešto i sada Finice ti lezi ..fu fu n e ć u uu u uuu.

Tako sam se opet morala boriti za svoj život, ali mama je ovaj puta bila uporna.

Rekla mi je samo:

"Finice znaš da te nožica boli, a ovo ćemo par puta namočiti da se
ne upali ranica ..onda bi moglo još jače boljeti...staviti ćemo malo kremice
malo ćemo mirovati i vidjeti ćeš sutra će biti već bolje".

Izdržaala sam iako sam malo bježala po tom velikommmm bazenu.
Onda sam završila u maminom krilu i ona me je izmazila fu fu...
Mama me je jako pazila, ali ja ipak
ne v o o l i mmmmm velikog v e t e r i n a raaaaa


Prošlo je pet dana i Finica je opet veselo mogla plesati oko svoje košare.
Kod veterinara smo odtada išle redovito, da Finica bude pod kontrolom.
DolazilE smo često i Finica se više nije bojala.
Tamo ju je dočekala ona dobra teta (veterinarka) koja joj da omiljenu rukavicu
i malu kost za zubiće.
Znate da Finica ne voli veterinara.


Moja velikaaa mama svaki put nazove barba veterinara i kada on kaže
da ga neće biti mi onda odmahhhh odemo jer bude ona teta .

Početak jedne avanture

Dobra večer !



Zašto sam baš tako započela ovu priču ?
Otkrit ću vam polako.