Marketing
Početak brige o ježici
Lutala sam internetom da saznam što više o :
ishrani, ponašanju, bolestima ,vrstama, razmnožavanju, parenju i td.
Kako mamu ježicu nismo mogli pronaći
nije mi ništa drugo preostalo nego se pobrinuti o maloj ježici.
U startu je otpala ona varijanta -povratak u prirodu jer ne bi preživjela.
Pretpostavljam da je bila stara od 7 do 12 dana tako da je ipak dobila
majčino mlijeko i time se na neki način povećala mogućnost preživljavanja ježića bez nekih problema.
Razgovarala sam s veterinarom,
međutim sve što sam dobila bilo je par fotokopija iz enciklopedije koje sam proučila da saznam nešto više od onog što sam do tada znala. Zapravo nisam gotovo ništa niti znala jer me nije interesiralo.
Sada je bila drugačija situacija- ježić je bio kod mene! Vjerujem da je doživio puno traumatičnih trenutaka prije nego sam ga pronašla ispred kućnog praga.
Frktala je , puhala, poskakivala
kad sam je podigla s poda.
Smotala se u obliku kuglice... mali smotuljak.
Nakon nekog vremena rastvorila se s nožicama u zraku.
Bila je preplašena.
Šaptala sam joj, nježno je gladeći po nakostriješenim bodljicama.
Znatiželjno se okrenula prema meni i opet stisnula u kuglicu.
Ljetno vrijeme s temperaturom od 39 C - možete zamisliti koju je agoniju morala imati.
I tako sam ju unijela u kuću. Prostrla na pod novine i dala joj malo jabuke koju sam prije toga zgnječila među prstima.
Počela je jesti halapljivo, potom se malo smirila u mojim rukama.
Krenula sam dalje …na svom dlanu nakapala sam razvodnjeno mlijeko.
Malo... pola male žličice kao mjeru.
Polizala je i nedugo nakon toga zaspala na mojim koljenima.
(pogledajte sličice u prethodnim postovima)
Preselila sam je u jednu košaru napravivši joj ležaj od mekanih krpica . Produžila je spavati.
Odjurila sam u ljekarnu i tražila:
• Molim Vas jednu špricu
gospođa preko pulta me je čudno pogledala i pitala
• treba i igla, koliko komada ?
sada sam ja pogledala nju sa čuđenjem
dok je ponovila to sa iglama par puta
Shvatila sam . 
Pa mislila je da se drogiram!!
Smiješne li situacije
• ne... samo špricu...treba mi za ježa.
Pogledala me je još čudnije; 
• Za ježa ?!
• Da, za ježa , treba mi da je nahranim.
I tako nakon čuđenja gospođe preko pulta ,
dobila sam „samo špricu“....za ježa.
Pa ljudi moji - sad je mogu drogirati mlijekom ha ha 
Pa zar se u ljekarni kupuje samo za ljude, ima valjda nešto i za ježiće.
Vratila sam se kući
Moja mala bodljica je lijepo spavala dišući mirno.
Bila je zadovoljna.
A sad....što je sanjala nikad mi nije rekla.
Za danas toliko !
Što je bilo dalje , u sljedećem nastavku... pa pa 
Post je objavljen 25.02.2008. u 09:31 sati.