Why you have to go and make things so complicated?

Na pragu mojih dvadesetih, ja salušam uglavnom Balaševića i jednu od mojih najdražih pjesama "Olivera".
Mislim, koliko ljubavi i veselja u jednoj pjesmi za jednu samozatajnu i luckastu plavušicu - Oliveru.
Olivera i Đorđe su se sreli na nekom plesu 1971. godine i od tada je ta djevojka, iz jako bijedne i siromašne obitelji, ukrala Đorđevo srce... Godine su prolazile u ljubavi... ljubavi za javnost. U suštini obitelji Olja je bila problem i vrlo sklona drugim muškarcima (navodi jedno žuto glasilo).
Balašević joj je podigao spomenik s čuvenim albumom "Dnevnik starog momka" u kojem je napisao skrivenu poruku "Olja je najbolja".
Što se dogodilo? Zašto je odjednom Olja postala drolja? Zašto žuti tisak govori da se kurva sa nekim beogradskim
menadžerom? Zašto je zabila nož u leđa idealu moje mladosti? Još jedan zašto prije nego odem.. za nigdje

U čast Oliveri, koja nikada nije ni postojala...
Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba,
bile su moderne barabe onih dana.

Ne želim svega ni da se setim,
hteo sam, eto, sve da probam,
zvalo me zabranjeno voće s raznih grana.

Sad žalim, da,
al' ta sam znao ja?
Ti si bila jo devojčica.
Leteo je kao leptir tvoj čuperak.

Drugi bi sve
imalo smisao,
drukčije bih život disao
da sam znao da postojiš Olivera.

Možda sam a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao,
moda smo zajedno iz voza negde sišli?

Možda si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila
i moda smo se na trenutak mimoišli?

Sad žalim, da,
al' ta sam znao ja?
Ti si bila jo devojčica,
daleko od oga oka i mog pera.

Drugi bi sve
imalo smisao,
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postoji Olivera.

Drugi bi sve
imalo smisao,
ja bih iz te gužve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno ta ja to smeram.

Znao bih gde
da sebi nađem mir,
skrio se u tajni manastir
i čekao da ti odrasteš Olivera