Jamie Parizer

Kretenoidna glupača. Jamie Parizer stvarno ne može vjerovati kak se jedno slatko stvorenje u sekundi može pretvoriti u odvratnu aždaju. To grize, reži, para na vuha ide van. Jebote.

Al pametna je ona. Podjebava samo na fin način. Mozak joj zatitra kao indikator na najmanju mogućnost da se započne bilo koja razina verbalnog ugnjetavanja. I da, nebi ona bila ona kad svaku mogućnost provokacije ne bi u potpunosti iskoristila. Krajnje je nevažno dal se Jamie Parizer recimo s njom slaže u nečem ili ne. Iako se možda slažeju u nekoj stvari, ona nikad ne izbjegava priliku da izvede dobro izvježbanu točku soljenja pameti. Navodi Jamija da veli neke stvari koje on uopće ne misli, a onda, sva sretna jer ima priliku, iskrevelji svoje unaprijed pripremljene protuargumente. Nemreš bit dovoljno pametan da si neznam kaj.

Isto se dogodilo i jučer. Ničim izazvana krenula je u uništavanje psihičke stabilnosti dragog nam Jamie Parizera. I prvo se dobro držao. Malo je popuštao, malo zatezao, ko da mu je mrcina zagrizla ( na ribički štap). Zna on metodu- Pusti babu da se zlaje. Al, ona je i dalje uporno kenjala. Pa ovo, pa ono, pa ovo pa ono, pa ovo, pa ono. «Joj, pa ti mene uopće ne slušaš! Ma budalo! A kaj dok je tebi neki bed? Kome ja uopće pričam! Ma ti si budala totalna.» Pa čak i napromišljenije zucanje sa Jamieve strane ne bi moglo spriječiti neminovno.

Nakon deset minuta iscrpljujučeg monologa, kvalitetno je izvrijeđala Jamiea pa je onda on malu nju zepitetiral. Pola sata nakon najžešćih izjava, postalo je dosta statično. Jamie na svojoj strani kreveta, leđima okrenut od nje, a ona na svojoj strani. Isto zguza.

I sad si kao razmišljaju o tome kaj je izrečeno. Oba dva znaju da su pretjerali. Al misli si Jamie: « Ona je prva počela. Glupača jedna. Joj kak je mrziiiim. Ma joj ne mrzim je. Al fakat je glupa. Al, nebum joj se sad ja ništ išel ispričavati. Nek si misli.»

A ona, normalno s druge strane brije ženski scenarij. «Ma kreten jedan. Kaj mi se sad tak s leđima okrenul? No, daj, Jamie reci nekej! Joj, baš sam glupa…. Al, nebum ništ započinjala ja. Nek on malo taj svoj muški ponos obuzda». I tak su šuteli. I šuteli.

I Jamie je zaspal. A usred noći, vidi ti nju. Maloj pijavici je žal. Ona bi se sad stiskala. Baš kad je se Jamie najljepše namjestil. Sad se odlučila ispričat. Kakva je to strategičarka, da nemreš vjerovat. Zna ona dobro, ak napadneš noću, da se dio sna izmješa sa javom. I da se baš zbog toga Jamie sutra nebu više ničeg sječal. Pogotovo toga da je ona usred noći ipak odlučila progutati svoj ženski ponos.

Ili se možda ipak prevarila? Luzerica. Da sam zaboravil, ne bi Vam danas pisal o tome, ne? Joj, mrzim taj glupi PMS. Nemreš ni spavat na miru.

Voli Vas sve Vaš
Jamie Parizer

«Što to ima u ljudima tužno…» pjeva na radiju, a Jamie pomisli: Vidiš fakat!

Jedrenjak Jamievih misli okrznuo je ogromni ledenjak davnine. Dijelići prošlih trenutaka, rastepli su se po palubi rušeći i bušeći sve pred sobom. Ogromna rupa nastala tijekom udara, Jamiea je vukla i vukla sve više i više, puneći prazne prostore Jamievih milsi sa sjećanjima iz davnih dana.Uglavnom, da ne duljim, Jamie se sjetil nečega.

Bilo je to prije par ljeta. Osunčan, okupan i svježe obrijan, vijorio je u zagrljaj svoje nove potencijalno-buduće-nekej, a možda i više. Ona ga je krajičkom oka posmatrala kako se smije. Zanimalo ju je sve na njegovom licu. I dalje. Skrivena od Jamievom pogleda mirišala je Jamievu kožu, kosu. Sam pogled na njezine sočne usnice u Jamieu je budio život na tamnoj polutci još neistraženog svijeta. Mogli su provoditi sate i sate samo gledajući jedno drugom u one male točkice u zjenicama. Malo u lijevo oko. Malo u desno (nebreš oba dva odjemput). Dan je bio prekretak za njih. Sve što je god radio sa njom ispunjavalo ga je. Da, bila je to ona prava. Ušli su jedan drugom u život ko pas u svoju kućicu nakon duge šetnje. Kao fila u punjenu kokoš. Kako li su samo uvijek bili čisti, obrijani, namirišani, pripremljeni za sve. Uh, onda se nije moglo čuti «Neda mi se «, Joj ne sad», «Smrdi ti iz usta» ili «Marš od mene krmetino jedna odvratna». Da, da. Idila. Prava pravcata idila.

Za njega je mogla napraviti SVE. A i on za nju. Odnos između njih bio je prožet poštovanjem, divljenjem, romantikom i vjerovali ili ne pristojnošću.
Jer to je bilo vrijeme upoznavanja. Vrijeme kad su se jedno drugom udvarali, ucelofanirizirajući sebe i prikrivajući sve ono kaj baš i nije za pokazivati.
Baš su si bili ajnc a.

No, jedne večeri, nakon par tjedana hodanja, desila se večera. Večera koja jednostavno traži podrig. I pali su podrizi. Ni ona ni Jamie nisu mogli odoljeti. «Hihihi, baš smo se prvi put podrignuli skupa.» Iako su se nasmijali, nije im bilo svejedno. I jednim i drugim carevala je nesigurnost.

Nakon nekog vremena, Jamie je odlučio isprobati teren i jednog dana je bez ikakvog ustrezanja jednostavno prdnuo. Onako nehajno. Baš kako prdi i dok je sam. Čula ga je. No ništa nije rekla. To je ohrabrilo Jamiea, pa je od tog dana odlučio najnormalnije prdeti pred svojom dragom kao da je sam. Bilo mu je pravo olakšanje da više ne mora stiskati šupak i moliti Boga da Tihomir ne zasmrdi.

Ona je neko vrijeme ostala ignorantna na Jamievo slobodno ponašanje, no uskoro je i njena guzica propjevala. Malo po malo, jedno su drugog ohrabrivali da budu što prirodniji. U što se to razvilo najbolje oslikava scena od prekjučer kaj je Jamie, koji je cijelu večer ispuštao tople prdeže u aromi trulih jaja, ulovio jedan svoj prdež rukama i ponio ga prema nosu svoje drage. Ona mu je u ciki oduševljenja u usta gurnula prst koji je sočno umočila u svoj ušni sekret. Kasnije su odigrali jednu rundu grudanja sa netom izvađenim stvrdnutim šmrkljima-lopticama. A dan su završili prdenjem pod dekom i zamahivanjem poplona u smjeru «suparničkih» noseva.
Al, prdeži su klasična priča. Nisu više ni zanimljivi.

Najfascinantnije promjena u evluciji veze je što se svi oni slatki romantični trenuci jednostavno istope pod naletom skrivenih mana.

Eto recimo, prije par godina, Jamie i njegova draga sjedili su pred televizorom i nestašno su tovarili sladoled. Kupili su jedno pakiranje za njih dvoje. «Ti mene hrani…ne ne ti mene hrani»....Ili…»evo za tebe još jedna….još jedna… Ma joj ma za mene uopće nije bitno. Stvarno…. Samo ti papaj»….Ko male papigice. No danas njihovo jedenje sladoleda izgleda ko borba za preživljavanje.

Već se davno prestalo sa jednom porcijom. I sad svako ima svoj sladoled i to isti, da se izbjegne svađa «čiji je veći».
Jamie Parizer inače jede sladoled puno sporije nego njegova draga koja munjevitom brzinom trpa i po deset kuglica ako joj se da. U tom procesu jedenja deserta, gotovo uvijek dolazi do onog napetog trenutka kad ona sa svojoj žlicom namjerno i glasno zastruže po dnu čaše svojeg sladoleda dajući na znanje da on nema više…jadna. U to vrijeme, Jamie uživa tek u prvoj polovici svoje porcije.
Al Jamie dobro zna što ga čeka. Zna da je pitanje vremena kad će njezina žlica posegnuti za njegovom čašom. I samo šuti. Jede...i pravi se da je zagledan u televiziju… I jede… a ona struže i struže i struže… I gleda ga. Onda joj se Jamie smiluje pa joj da jednu žlicu nek cucla. I drugu. Al kod treće žlice već nastaju trzavice. Dok se na kraju ne izdere na nju da nije normalna i da je totalna neumjerena glupača. Pička joj materina i te stvari.
Tako je sa svom hranom. Sve treba biti geometrijski strogo podjeljeno na pola da nebi bilo sukoba. Ko dve gorile.

Pa onda oni divni trenuci osobne intime koji su jednostavno nestali… Jebote. Postalo je normalno prvo pišati, a onda i srati jedno pred drugim. Ništa više nije tajna. Nema više celofana. Sad se i tamponi guraju usred sobe. Mislim, neznam kaj da vam velim.
Zaključite sami. No, jedno je sigurno: povratka nema.
Pouka dana: «Svaka sloboda donosi neočekivano»
Voli Vas Vaš
Jamie Parizer

«Još i danas zamiriše trešnja» ima potpuno drugačiju konotaciju poslije ovog, ha?

Baš ftruc.

Dragi moji,
Jamie Parizer uvijek je volio pretjerivati. Pojam umjerenosti ne uklapa se u njegovu viziju normalnog života. To njegovo pretjerivanje očituje se u svim segmentima Jamievog bitka, najviše u hrani i piću. Jednostavno, obična slana grickalica vuče na nešto konkretno. Nešto konkretno vuče na fini desertić. Pa dok se prejede slatkog, opet se treba nešto slano za zbalansirati okus. Pa onda obično uleti koja litrica soka i nedajbože sladoled koji se, usput, nalazi na listi najpotrebnijih Jamievih namirnica. Sav taj obred hranjenja potraje i po nekoliko sati. Nakon čega slijedi pretjerivanju u prdenju i podrigivanju, pa pretjerivanje u mučenju mačke, pa onda, nakon trutovskog popodneva slijedi ubibogausebi večer pertjerivanja popračena ulijevanjem bezgraničnih količina pive u slabašno i izmrcvareno tijelo. Jer, zakaj bi se moralo stati samo na jednoj čaši pive? Zakaj bi samo dva kolačića morala biti desertić? Zakaj ne isprazniti cijelu kutiju keksi ili čokoladu kad je već otvorena? Mislim, ko tu kome nameče te sve nenormalne norme?

O hrani koja se nudi besplatno da i ne govorimo. Jamie bi «besplatne hrane» mogao jesti do iznemoglosti. Jamie Parzer nikad ne propušta degustaciju hrane u marketu. Tu je prvi i obavezno prođe par put, sve dok ga ne počnu gledati JAKO čudno (dok ga MALO čudno gledaju onda još nije bed). Jednom je bio na degustaciji neke pive (mislim ono, ko još nije probal Stelu?) i stojiju dve pičke oblečene u neke šuši-šuši pregačice na pultu ispred marketa i nude BESPLATNU PIVU. Mislim, da nije bil siguran da se tog dana probudil, Jamie bi sigurno pomislil da sanja. I uleti on, kao anonimus, «O pivica! Hm… Uh da mi je probati…. Kaj velite? Da smijem probati? Ma ne, stvarno? Pa vi to ozbiljno? Uf dobro, ajd kad već navaljujete! Žlop Žlop Žlop…. U hvala, doviđenja!»

Pa onda drugi ulazak, ovaj put sa naočalama. Slična spika samo sa malo manje čuđenja. I opet ŽLOP ŽLOP ŽLOP. Treći put su cure već skužile da Jamie Parizer nehajno kruži okolo, pa su mu ponudile besplatnu promotivnu kriglu (praznu), samo da ode. Jamie Parizer uzme kriglu (čuj, ipak je besplatno), nagovori cure za još jedan uljev u kriglu (da je isproba), a onda je,kao, s njima nabacil spikicu. Uvidjevši koliko je Jamie Parizer neodoljivo stvorenje, cure su ga počastile s još jednom pivicom. Kad se Jamie Parizer napojio, odlučio je pozvati svoju ekipu da podjeli s njima plijen. I ekipa je navalila. Svi su se rasturili, čak su još otišli u dučan po kištre da si sedneju tam kod pulta. Nakraju je došel neki menadžer sa zujalicom, i ekipa, i Jamie i oba dve pičke, svi su najebali. I sve otišlo u kurac.

Jednom se Jamie Parizer našao na izvjesnom radnom mjestu koje nije škrtarilo (tak jako) na svojim radnicima. I tamo, kojeg li čuda, za radnike, u bekstejđu, ima jedan ogromni «dispenzer» automat sa svakakvim sokovima. Ima čega ti srce poželi. Koka kola, sprajt, fanta limun, fanta naranča, koka kola lajt, đus, pa neki još tamo sokovi. I, ne mogavši vjerovati da je to sve besplatno, Jamie Parizer već je prvog dana navalio. Pio je koliko se piti može i još više. Ulio je sok u čašu, iz nje odma u se. I tako je Jamie uljevao sve dok se nije od te jebene koka kole lajt iproljevao po radničnom WC-ju. Drugi dan, normalno, ista stvar. Sva sreća da je uskoro promjenio radno mjesto. Samo Bog zna kak bi to završilo.

A tak kako se Jamie Parizer ugvatava na vjenčanjima i sličnim prigodama. To se samo čeka kad će uletit baba s kolačima da joj rasturi SVE. Kolači s vjenčanja najviše intrigriraju Jamie Parizera jer su svi različiti, pa od svake vrste mora probat bar 3 prije nego se odluđi za favorite. Nakon toga samo mlati po favoritima.

Kada Jamie Parizer uđe u all you can eat restoran, to automatski ulazi u knjige restorana kao dan sa najvećim gubicima. U oljukenit restoranu, Jamie Parizer krene od najbliže hrane, pa u tanjur trpa sve kaj na nekej liči. Prejede se već dok dođe do pola restorana ali nikada ne odustaje. Zadovoljan je tek kada nakraju u sebe utrpa kilu sladoleda (po izboru).

Ipak je najgore Jamieu, kad dođe doma iz dučana sa punom vrećicom, rekli bi ljudi đank fuda, i sjedne pred televizor. Uvijek ga je uznemiravao trenutak kad je morao odlučiti što će prvo trpati u sebe. Po nekom nepisanom pravilu, Jamie Parizer obično krene sa slanim, nakon čega prijeđe na slatko, koje tu i tamo ponovo presječe sa slanim. No, u tim trenucima, nije rijetkost vidjeti Jamie Parizera kako kombinira par delicija istovremeno. Tako je jednom frapirao (uh, otkud li mi samo takav divan izraz!) svoje roditelje koji su ga našli kako jede čokolino (op.a. kombinacija medolina i lješnjak čokolina- samo za znalce) u koji je umočio Pingui, te je u drugoj ruci napravio sendvič od dva ovelika komada, jedan komad je bila bijela Milka sa lješnjacima (velika) a drugi je bila Milkom sa lješnjacima i nugatom(isto velika). U isto vrijeme, ponekad je posegnuo i za banankom koji ga je sa strane vjerno čekao.

Eto, i tako naš Jamie Parizer provodi svoje dane u svojoj neumjerenosti. Katkad ga to košta novaca, katkad živaca, ali ipak je u većini slučajeva besplatno!

Pouka dana: Ništa danas….da ne pretjerujemo….

Sve Vas voli Vaš
Jamie Parizer