I tako...
CXXX
Ponekad u sumrak
dok sjene pletu mrak
a obzor se zajapuri
kao pod dlanom lice
tuđe krivice,
u bavi kroz krošnje
pozdravim značaj,
ni vapaj ni očaj
tek istinu plahu
izgubljenu u dahu
za više za bolje,
bez imalo volje
da se opravdam
zbog nje ili sebe
kad me zazebe
od srca do pete
Četrdesete
a ne znam kako
ogrnuti sako
iskustva
da takva bava
zašuti
i da ne sluti
ponor izdaje
Pad traje.
|