Ja tovar

Vridilo bi

CXV

Vridilo bi na vrime poć spat
vodit jubav a ne vodit rat
Jema u temu istine deboto
jerbo noć prilako pođe šoto
Počmu se šunjati mračine
iz svih kantuna i sa visine
oćedu mene budnu izvanpirit
i ne more mi tu pomoć špirit
vengo bokun tvog livog ramena
On užga bi svitlo od plamena
sviće jubavi Planile bi strasti
i sjene bi od tega morale pasti
ničice pod posteju prišon se skrit
E da moreš vavik uz mene spit
vridilo bi već u posteji bit.

Litnja šema

CXIV

Kad otopli vrime kod nas ponavlja se ista šema
ulazi se izlazi se a džepa za ključe nema
pa ubrzo neke noći dositi se mudra glava
skine bravu pa do porte ko je bliže i ne spava
Oćeš vanka oš unutra oš od vitra lupe vrata
a promaja piči forcon sve do petnaestoga kata
Aj razumin kad prižeže potribna je svaka bava
ma je skupo svako malo da se stavlja nova brava
Zato glasan da se sada ostavi još i ta buža
lipi pogled na ulazna vrata takva kvaka pruža
Svi su ljudi dobrodošli bilo znani il neznani
tu je lipše urinirat i seksat se nego vani
A te novce kojim bismo mi platili bravu novu
bolje dati čistačici...Odo spavati na krovu.

Tvoje sve

CXIII

Onako od oka i malo s visoka
nisi baš neka šta svakom šmeka
nit vitka nit plava i cila si prava
tvoji nokti,tvoji zubi,tvoja kosa i glava.

Onako na drugu i sad bliže tebi
jopet se mislin da zableja se ne bi
al neki crv gmiže i neće da spava
tvoji nokti,tvoji zubi,tvoja kosa i glava.

Sija san,slušan i čudom se čudim
baš bija san berlav da te izgledom sudim
Glasom me vabiš,tvoj pogled ne sputava
tvoji nokti,tvoji zubi,tvoja kosa i glava.

Pod,patos,dno dna taka san unda
sit lažnih,nevažnih i sveopćeg šunda
Sad znan da si za me ti jedina prava
tvoji nokti,tvoji zubi,tvoja kosa i glava.

Idemo na Topolino

S brda s dola

CXII


Fali mi klik
fali ugođaj
fali daska
fali namještaj
ma fali cila kuća
Misija je nemoguća
al ostaje nada
Krenem
sustav pada
u noćni sat
kad tribalo bi spavat
Ovo je moje vrime
Mirim se s time
da dica brzo rastu
da me manje tribaju
da više od mene znaju
o osmjehu i nadi
Nije mi stalo
nimalo
što je kriza
nade i deviza
Kad se dica smiješe
mene tješe
da vridi
da se vidi
da smo skupa
da smo grupa
I ne baš malo
mi je stalo
da ja i moj
budemo skupa
i kad raziđe se grupa.
S brda s dola
okolokole
misli me bole
od posla,od škole
i sva sam slešana
priko dana
zato je noć
pomoć
Uz svjetlo monitora
manje je bora
u više boja
svanut će zora
Dan starija
misec,godinu
uljuljana u rutinu
u mraku se sitim
šta smatram bitnim
Pa slažem,pa važem
i opet se lažem
Dugačije ću sutra.
Evo već jutra.

Sunčana strana ulice

Po džepu se čovik poznaje

Zbogom prijatelju
dobar si mi bija
ispunija di koju želju
dobro me služija
Prominilo me vrime
sve mi manje triba
a mojih briga brime
sad drugog prigiba.

Čoviče,sritno!

Ne znan jel` sviće
il` je svitlost sviće
svitlo koje vidiš.
Jel` se i ti stidiš
svjecki kada fališ
kad za krivon bališ
kad poklekneš guštu
kad potrošiš buštu?
Jel` pokoru činiš?
Dobrotu baštiniš?
I jel` čovik baja
ako nima straja
kad ne vidi svitlo?
Jel` to tako bitno?

Mjesec u perigeju

Na dobro nan došla Sudamja 2012.