Stihoklepac
LXXXIII
Bilo bi bajno i nadasve sjajno
da topi se salo malo po malo
al po vrućini sve se lakše čini
jer vode fali,al to ste već znali.
Kad bi se tilo vode napilo
koliko cug vuče jer je prevruće
vagala bi više neg sad što piše
Al sebe ću lagat i sama pagat.
Na pola stala,skroz posustala
na moru ogladnim s menijem jadnim
pa se pokripin,dici slatko zdipin
al ne znan malo,zato sve je stalo.
Od vježbe nisan,i muž nije bisan
pa i to mi izi,srića pa klizi
I sad je dilema,triba nova šema
jer neće kile doli bez suza i boli.
Evo mi šema da bolje nema
kapulu sickat il u cilo grickat
oči će peči i suze će teći
riješila pola,pokrenut se mora.
Boli uvik ima,smandrlja me klima
pa me uvik žiga a od puno briga
u glavi mi tuče ka da igran buče
još kad menga čapa,boli puna kapa.
Kad ovako čitan meni nije bitan
tribalo bi salo partit brže malo
al zagrišin svačin pa se posli tlačin
vodon na bidone za kritične zone.
 LXXXII
Daleko si,takva ti je đita
kad ćeš doma već me svako pita
Sad si tamo gdje ni Skaypa nema
a za priču s tobon čeka puno tema.
Mlađi ti je već puno naresta
Drugi uči kako se prilazi cesta
Auto dobro služi,s njim nema problema
dućan,kuća,šetnja,takva nam je šema.
Planiramo danas i do plaže poći
sve promišljam oću`l s njima sama moći
ako ne uspijen služit će i kada
Lakše bi nam bilo da si s nama sada.
Dugi su mi dani,a još duže noći
bez tebe,tvog glasa,nikad vrime proći
Satra me daljina od tila tvojega
sve mi teže pada,dosta mi je svega.
Dicu našu sama pol godine gojin
nije s njima lako i svega se bojin
još straja me vata kad promislin na te
al je lakše kada tvoji malo svrate.
Nekako se tješim brzo ćeš bit doma
a na samo korak sam od nervnoga sloma
na meni sad nema viška niti jedne kile
prebrzo su ošle,sad me svi da jedem sile.
Eto sad san rekla,a nije to ni dio
razgovor sa tobon dobro bi mi sio
Nadan se da kontaš brez da ti se reče
Ne dao Bog neke nesriće nan veće.
|
