Stihoklepac
LXXV
Dite.
Davno je to bilo,svite.
Mama i tata me štite
a ja se igram.
Dica.
Vanka u pržini zamazanog lica
Na sve nas jedna trokolica
i svi ju voze.
Škola.
Marenda se dilila na pola
u ekipi bila oba spola
svi nosili plave kute.
Plesnjak.
Popodnevni a ne večernjak.
Faca bija ko jema kožnjak
i kazić na baterije.
Stiskavac.
Ja i neki tamo balavac
Trema,noge ne drže pravac
čepamo se po nogama.
Poljubac.
Žvaku pljuni u rubac
u kojem je za jedan zubac
šira proteza.
Rođendan.
Zar došao je i taj dan
da mogu dokle oću van
s pripitom ekipom?
Posao.
Život me svugdi nosao
Di god bila
plaću bi popila.
Život.
Dice je troje
svako sve ima svoje
ne dile ništa
ne smiju na igrališta
bez mame i tate
da ih prate
Ekipa u školi
uvik nekog manje voli
Vanka su po noći
sutra neće ništa moći
Ko više love
taj više piza
Što prije povalit
glavna deviza
Plaća se troši
na bijelo i smeđe
A posal zadržat
to je umijeće.
|