Ja tovar

četvrtak, 31.03.2011.

Stihoklepac

smiliesLXXII

Sve probuđeno,sretno
a ja se ćutin sjetno.
Di nestale su noći
sa mišlju sve ću moći?

Nekako mi muka.
Ko?Šta?Tovar kuka.
Nije mi sve ravno,
prošlo je to davno.

Sad su brda i planine,
nesavladive visine
a ne fali ni širine.
Kako dalje?To me brine.

Došle brige. A šta reći?
Momci rastu,sve su veći.
Puno triba sad strpljenja,
pubertet ih brzo mijenja.

Mala sisa i ne pušta
a sve radi svoga gušta.
Punu teču spize smlati
i još cicke se uvati.

Što zapišen - to obavin
a sve drugo zaboravin.
Nema sriće ni od ginka,
na rezervi mozak blinka.

Ne znan za vas,ja san koma,
uvik isto,stalno doma -
peri,peglaj,kuvaj,briši
pa o tome ajde piši.

Zar je život samo ovo,
iste riči,isto slovo?
Nije vraga da je vako
sve do kraja.Nije lako.
- 14:55 - Komentari (0) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

< ožujak, 2011 >
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31      
  • "Ponajviše ljudi bankrotira jer su se previše zapleli u prozu života. Velika je čast biti upropašten poezijom."

  • "Ako si cijeli dan
    aktivan kao pčela,
    radiš kao konj
    i na kraju dana
    umoran si kao pas;
    porazgovaraj s
    veterinarom,
    postoji mogućnost
    da si magarac!"